Novi Magazin u nedelju 15. januara

Pod lupom: Kako danas odrastaju nove generacije

Nije lako biti mlad...

...Doduše, ni roditeljima nije baš sve potaman dok se tokom adolescencije dešavaju značajne promene koje dete pretvaraju u zrelu osobu, a traganje za vlastitim identitetom je najvažniji razvojni zadatak

– Da bi se odvojio, da bi se osamostalio, adolescent mora da napravi jaku granicu s porodicom – zid, i potpuno je prirodno da tada postaje buntovan. Razumljivo je da njima veoma teško pada kad se dete, s kojim su proveli divne godine u harmoničnim odnosima, odjednom toliko menja da ne mogu da ga prepoznaju. Ima svoje tajne, možda i laže, svađa se, lupa vratima i time simbolično daje do znanja da „pravi granicu”. Na roditeljima je koliko će vešto balansirati i to ponašanje usmeravati tako da to za dete bude razvojno podsticajno – ističe Nevenka Drašković-Ivanović, psiholog i psihoterapeut u Prvoj ekonomskoj školi u Beogradu.  

Piše Dana Stanković

------------------------------------------------

NE SAMO O POSLU Mina Lazarević

Jedna sasvim (ne)obična mama

Nova članica žirija popularnog TV programa „Ja imam talenat” stasavala je uz ozbiljnu muziku, sazrevala uz glumu, oprobala se u atletici, pronašla se u mjuziklima, mašta o džez albumu, a u potpunosti je posvećena samo svojoj deci – Luki, Ivi i Marku – i suprugu Goranu

– Uz roditelje sam odrastala u pozorištu, glumci za mene nisu bili „veličine” već prijatelji koje sam gledala i na sceni i izvan scene. A volela sam da ih posmatram, znala sam sve njihove predstave, i kao mala sam često, kad ostanem sama u kući, oblačila kostime i izvodila omiljene uloge. Ali, pošto sam se posvetila klaviru, tada nije bilo prostora za nešto drugo. Kako sam sazrevala, međutim, u jednom trenutku mi to više nije bilo dovoljno da se izrazim, htela sam da se isprobam i na drugi način.

Nekako u to vreme je Nada Blam došla da od nas uzme štene (dok sam živela s roditeljima uvek smo imali bar po jednog psa)… i na moje navaljivanje pristala da me sprema za prijemni ispit za glumu. I to tajno. Znala je da moj otac nikako neće prihvatiti da ostavim klavir radi glume, pa je bila očajna što „radi Ljubiši iza leđa”. Mama je, kao i uvek, i u tome imala presudnu ulogu. Podržaće me, rekla je, ako se zaista potvrdi moja darovitost. Posle je i tata bio ponosan kad me je prvi put video na sceni – priča Mina.

Piše Aleksandra Mijalković

------------------------------------------------

BELEŠKE S PUTA: FESTIVAL LEDA I SNEGA U HARBINU

Čudesni ledeni park

Povodom kineske Nove godine, koja se slavi 24. januara, nedavno je zvanično otvoreno 28. po redu ledeno carstvo nastalo od 180.000 kubnih metara leda i pola miliona kubnih metara snega. Ovo je jedna od najvećih svetskih atrakcija posvećena zimskim čarolijama

– Još u decembru je počelo sečenje ledenih blokova sa zamrznute površine reke Songhua, na čijoj južnoj obali se nalazi grad. Rukave je zasukalo 15.000 radnika i najboljih skulptora iz celog sveta, koji rade s ledom. Tako da je za 17 dana nikla prava ledena bajka – ispričala nam je Vesna Klajić, majstor za klesanje leda, čija je davnašnja želja da poseti ovaj festival na kome su učestvovali i neki od njenih poznanika. Ne plaši je čak ni činjenica da se temperatura često spusti i do minus 30 stepeni, pa i niže, što znači da je tako hladno da se skoro trenutno izgubi osećaj u prstima ruku i nogu, a dah pretvara šal i kose u led.

Piše Slavica Berić

-----------------------------------------------------------

Porodični lekar

Geni na popravci

U naslednim nizovima su zapisani svi zadaci koje bi ćelije trebalo da obave, sklonosti, talenti i drugo što određuje individualnost neke osobe. Ipak, najvažnije su bolesti koje ti činioci izazivaju

Geni se nasleđuju po određenim pravilima. Roditelji koji imaju tamnosmeđe ili crne oči neće nikada dobiti potomka sa plavim očima, dok osobe smeđih očiju mogu da dobiju plavooku ili zelenooku bebu. Šta se nasleđuje od oca? Osim znanja, imanja i bogatstva moguće je da „porodični brend” budu i velike uši, jer se one najčešće nasleđuju po muškoj liniji. Ipak, majke mnogo više utiču na nasledne osobine potomaka. Prenose na sinove gen ćelavosti, koji obično imaju i njihovi ujaci...

Postoji grupa naslednih bolesti za čije ispoljavanje je potreban i neki spoljašnji činilac kao što su šećerna bolest tip 1, Alchajmerova bolest i neke druge neurodegenerativne bolesti, ali i različite vrste karcinoma, pojedine mentalne bolesti, depresija, postporođajna depresija i bipolarni poremećaj. Pojedine bolesti nasleđuju se uglavnom od majke. Muška deca od majke dobijaju gen za hemofiliju. Sa majke na potomstvo često se prenosi migrena i sklonost ka gojaznosti, kao i reumatski artritis, Alchajmerova bolest, srčana oboljenja, kratkovidost, astigmatizam.

U nasledne sklonosti ka obolevanju ubraja se i takozvana atopijska konstitucija koja je odgovorna za alergiju, polensku kijavicu, astmu. Posebno je važna nasledna slabost vezivnog tkiva krvnih sudova koja je uzrok nastanka aneurizmi aorte ili moždanih krvnih sudova i njihovog prskanja.

Piše Vera Bošković

------------------------------------------------

SVESTRANI STVARALAC

Lovac na uspeh

Dela slikara Zorana Ivanovića iz Paraćina izložena su u pariskom salonu po šesti put, ali ovaj umetnik je i pesnik, lovac na kozoroge, karatista...

– Velika mi je čast i što su se moja dela bila na izložbi „Na kraju vremena”, koju je nemačka vlada organizovala 2001. godine u Erlangenu, jednom od najvećih nemačkih univerzitetskih centara. Izložba je povodom novog milenijuma organizovana iz oblasti fantastike, književnosti i slikarstva. Stručni žiri me je uvrstio među 35 najboljih slikara fantastike. Kao najmlađi slikar, našao sam se rame uz rame sa Direrom, Salvadorom Dalijem, Pikasom, slikarima koji su postali mit – kaže Zoran Ivanović, koji je bio vanredni profesor slikarstva na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu i konkurisao je za redovnog profesora.

Nosilac je visokog zvanja – majstor karate sporta, četvrtidan iosvajač mnogih državnih i evropskih medalja u ovom sportu. Objavio je zbirku pesama „Nežni disač vazduha” i knjigu poetske proze „Sećanje na prirodu, a uskoro će iz štampe izaći i njegov prvi roman „Osmeh od ptičjeg mleka”, posvećen životu i delu Leonarda da Vinčija.

Piše Zorica Gligorijević