Ćurka na lutriji i lov na prase u mraku

Valjalo se pojesti, da ne ostanemo gladni u novoj godini – prenosi novinar „Politikine” rubrike „Iz beogradskog života” raspoloženje čaršije uoči dočeka Nove godine po jedino važećem, julijanskom kalendaru, te 1905. godine. Prestonički dućani i pijace bivali su uoči 1. januara gotovo opustošeni, a u izveštaju pod naslovom potrošnja u Beogradu iscrpno je zapisano kolika je količina namirnica potrošena u glavnom gradu. Jer, osim pesme i veselja, neizostavna je bila i bogata trpeza.

Početkom 20. veka, doček se svodio na zabavu uz muziku polupromrzlih orkestara. A najnoviji električni tramvaji razvozili su varošane do duboko u noć...

Osnivanje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. donelo je i promene u načinu čekanja Nove godine. Država je priznala gregorijanski kalendar, ali su i u prestonici svetkovane dve „najluđe noći” – ona po julijanskom kalendaru bila je popularnija. A i unosnija za ulične prodavce, čije su se improvizovane tezge šarenele od balona, truba, papirnih ukrasa... Beograđani su prednost davali hotelima i restoranima, gde su oko stolova koji su se povijali pod đakonijama organizovali „artistički” i zabavni programi. U kafanama su servirane krofne, u jednoj od njih bio je skriven dukat.

– Prase i ćurka na lutriji. Krofna s „napoleonom”. U gornjoj sali lumperaj, u donjoj igranka. Muzika i pesma bez kritike. Za posetu moli Milan – Bidža, restorater – piše u jednom od oglasa koji je sastavio gazda kafane „Manjež”, a objavila „Politika” uoči dočeka 1937.

 „Restorateri” su goste privlačili i drugim vrstama zabave. Jedna od najčuvenijih „disciplina” bila je – lov u mraku. Kelner bi ugasio svetlo, a potom puštao prase u salu. Ono bi pripalo gostu koji uspe da ga u nastalom metežu uhvati.

Julijansku Novu godinu mnogi trgovci, industrijalci, ugostitelji i drugi preduzetnici čestitali su oglasima u „Politici”. Ta tradicija zamrla je posle 1941, kada je proslavljena poslednja srpska Nova godina pre okupacije – istina skromnije i tiše nego ranije jer je Evropa već krvarila u ratu.

Bez obzira što kult obeležavanja srpske Nove nikada nije prekinut, u periodu socijalizma ona se slavila krišom u Skadarliji, ali i u još nekoliko beogradskih kafana. Prirodno, pod budnim okom pripadnika službe. Formalna zabrana nikada nije proklamovana, ali je slavljenje bilo svojevrstan akt građanske kuraži. Naravno, o svemu ovome decenijama nije bilo reči ni u medijima.

Masovnije fešte u čast „stare” Nove godine u prestonicu su se vratile tek krajem osamdesetih, a prva organizovana gradska proslava upriličena je tek 1992. Zlatna godina „srpske Nove” bila je 1996 – „Politika” je izvestila da se svetkovalo masovnije i bučnije nego u regularnoj „najluđoj noći”. A tek naredni doček... I zvaničnu i srpsku Novu godinu Beograđani su gotovo listom dočekali na ulici – i 1. i 14. januar bili su obuhvaćeni kalendarom protesta koje su, zbog krađe glasova na lokalnim izborima u novembru, organizovali čelnici opozicione koalicije „Zajedno”.

Uprkos dobrom raspoloženju, ova proslava donela je i nekoliko nezgoda. „Politika” izveštava da su u gužvi na Trgu Republike povređene 23 osobe. Iste noći razbijen je veliki prozor na Bajrakli džamiji. Trinaestog januara u Malom Mokrom Lugu dogodilo se dvostruko ubistvo.

U postpetooktobarskoj eri doček julijanskog prvog januara tradicionalno je organizovan na platou ispred Hrama Svetog Save, gde se slavilo uz veliki vatromet. Veselja je bilo i na trgovima. Poslednji put velika organizovana fešta bila je 2007. kada je na platou ispred Doma Narodne skupštine nastupila Svetlana – Ceca Ražnatović, ali i bendovi „357”, „Blok aut”, „Riblja čorba”, „Sanšajn”... „Politika” prenosi da je proslava privukla sve sugrađane „od sedam do 77 godina”.

Nikola Belić

-----------------------------------------------------------

Malo nam je bila jedna

„Malo nam je čak bila jedna nova godina, nego smo dočekivali dve”, prokomentarisao je novinar „Politike” u broju od 2. januara 1931. pišući o proslavi po gregorijanskom kalendaru. U istom članku konstatovano je da je „ova nova godina došla ozbiljna, mirna, dostojanstvena. „Nije bilo jurnjave, veselog naroda i besne trke automobila. Bilo je malo onih koji su zoru dočekali na ulicama nakresani.”

Sudeći po izveštajima „Politike” iz dvadesetih i tridesetih, bez obzira na to što je „katolička” Nova godina poštovana, bila je daleko manje bučno i veselo slavljena nego julijanska. Najčešće se za doček gregorijanskog prvog januara u izveštajima vezuju termini poput skromnije, tiše, mirnije zabave, nalik porodičnim veseljima.

Uprkos tome što je bilo popularnije, ni pravoslavno novo leto nije uvek svetkovano sa toliko pompe. Baš 15. januara 1931. „Politika” navodi da veselje nije bilo onakvo kakvo se pamti nekoliko godina ranije. Jedan od međunaslova „Skadarlija bez boema” otkriva da ni u boemskoj četvrti nije bilo toliko bučno i da se doček nije mnogo razlikovao od onog od pre dve nedelje kada je slavljen „katolički” prvi januar.