„Politika” proslavila 108. rođendan

Jedan od najstarijih i najuglednijih dnevnih listova na Balkanu „Politika” proslavio je juče svoj sto osmi rođendan, u Skupštini grada Beograda, u prisustvu uglednih zvanica, saradnika i prijatelja. Po tradiciji, ovim povodom, uručena su dva važna priznanja srpske kulture.

Nagradu lista „Politika” za likovnu umetnost, koja se sastoji od plakete i novčanog iznosa, umetniku Nikoli Džafu svečano je predao Dragan Bujošević, glavni i odgovorni urednik „Politike”, za izložbu „Lepus in fabula”, održanoj prošle godine u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, u Novom Sadu.

Dragan Bujošević i Slobodan Marković (foto Politika)

Priznanje „Politikinog Zabavnika” za najbolje književno delo namenjeno mladima pripalo je, po drugi put, Igoru Kolarovu. Ovoga puta nagrađen je njegov roman „Kuća hiljadu maski”, u izdanju studija „Čekić” iz Beograda, a laureata je ovenčao Zefirino Grasi, glavni urednik „Zabavnika”. U duhu važnog datuma, „Politika” je zatim dobila svojevrsno slatko i jestivo umetničko delo, tortu u obliku svoje naslovne strane.

O nagradi za likovnu umetnost, koju je osnovao Vladislav Ribnikar, i koja se dodeljuje od 1932. godine, odlučivao je žiri u sastavu Ljiljana Ćinkul, likovni kritičar našeg lista (predsednica), Marija Đorđević, urednica rubrike Kultura „Politike” i Saša Janjić, istoričar umetnosti, , koji je pročitao obrazloženje.

Torta sa naslovnom stranom "Politike" (foto Politika)

–Žiri je odlučio da nagradi Nikolu Džafa majući u vidu celokupan umetnički opus ovog umetnika, ali prevashodno kompleksnu izložbu „Lepus in fabula”, kojom se kroz promišljeno variranje jednog motiva, stilizovane predstave zeca, simbolički zaokružuje njegovo bavljenje srpskom stvarnošću i njenim različitim aspektima, rekao je Janjić, dodajući:

– Džafo se kreće na liniji između introspektivnog i ličnog, s jedne strane, i kolektivnog i političkog, sa druge, ne gubeći pri tome, ni u jednoj krajnosti, kritički potencijal utkan u poetiku ironije, imanentnu njegovom umetničkom delovanju. Zbog toga je žiri zaključio da se ova izložba izdvojila kvalitetom prikazanih radova i angažovanim stavom koji se kroz njih reflektuje.

Inovativnim korišćenjem raznovrsnih medija i tehnika u svojim radovima, Nikola Džafo uspešno istražuje mnogobrojne fenomene savremenog društva. Koristeći različite umetničke strategije kako bi opstao kao umetnik i kao pojedinac, koji aktivno deluje u javnosti, Džafo svojom umetnošću uspešno ukazuje na paradokse našeg vremena i kulture. Ličnim primerom, iznad svega svojom umetničkom praksom, Džafo nudi jedno novo viđenje sveta u kojem živimo, istovremeno vraćajući veru u utopističku ideju o promeni sveta kroz umetnost.

Radovan Bigović i Božidar Đelić (foto Politika)

Saša Janjić je istakao i podatak da je Nikola Džafo na umetničkoj sceni prisutan još od sredine osamdesetih godina. Idejni je tvorac i pokretač sada već legendarnog projekta „Led art”, suosnivač beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju, osnivač Multimedijalnog centra „Led art”, u Novom Sadu, i Art klinike u okviru njega.

Lep, maštovit i duhovit, „Politikin Zabavnik” jedan je od retkih listova koji podstiče i čuva književnost za decu, kako je primetio dvostruki laureat njegove nagrade Igor Kolarov.
Predsednik žirija Darko Kocjan, koji je odluku doneo u saradnji Irinom Gilić, Timoti Džon Bajfordom, Bobanom Skerlićem i Petrom Milatovićem, istakao je u svom obraćanju da veliki broj knjiga koje su bile u konkurenciji samo pokazuje da pisci ipak ne zapostavljaju decu.

Slikar Cile Marinković sa suprugom i ćerkom (foto Politika)

–U najužoj konkurenciji bila su i dela Branka Stevanovića „Avanture Kraljevića Marka”, Uroša Petrovića „Mračne tajne Ginkove ulice”, ali se žiri većinom glasova ipak odlučio za knjigu Igora Kolarova „Kuća hiljadu maski”. To je jak roman unutrašnjeg putovanja, gotovo neprimetnog ulaženja i izlaženja iz realnog sveta. Glavna poruka koju pronalazimo u ovom delu je da treba biti hrabar i postojano tragati za svojim autentičnim izrazom, dodao je Kocjan.

Povodom rođendana lista „Politika”, na kojem su stasavale generacije čitalaca, Kocjan je izrazio želju da će neke devojčice i dečaci, oni koji će za nekoliko decenija igrati značajne uloge u životu naše zemlje, pa i planete, biti nadahnuti nekom od knjiga sa ove „Zabavnikove” literarne smotre.