Devojke i majke

Iako veći deo planete i dalje smatra da je materinstvo obavezan momenat u životu ostvarene žene, sve više je onih koji to smatraju nazadnim stavom. Poznato je da žene koje žele, a ne mogu da rode, osećaju bolnu frustraciju. Danas je sve više žena koje pripadaju drugoj kategoriji: svesno su odlučile da neće rađati. Materinstvo više nije društveno programirana dužnost, postalo je ženski izbor. Niko ne osporava pravo ženama i muškarcima da slobodno odlučuju o tome da li će začinjati i rađati decu.

Interesantan je određeni tip odnosa između majke i ćerke koji može doprineti tome da se ćerka kasnije ne odluči da rađa. Reč je o „savršenim majkama” koje se potpuno poistovećuju sa ulogom majke, koje su uvek veoma brižne kada je reč oćerkama (i ostalojdeci). Kada su one dobile dete,ove majke su odlučile da će mu biti potpuno posvećene, 24sata na dan, sedam dana u nedelji, tokom najmanje narednih osamnaest godina.

Iako je požrtvovanost „savršenih majki” predmet društvenog poštovanja, čest motiv u literaturi, one, posmatrane iz vizure njihovih ćerki, nisu privlačan uzor sa kojim bi se poistovetile. Požrtvovanost i status žrtve deluju odbojno. Zato su retke one devojke koje bi želele da budu kao svoje majke, da po svojim osobinama i načinu života liče na njih. Smatraju da majke nekvalitetno žive, da su dobre za druge, ali ne i za sebe, da nemaju baš puno od života.

Pre pojave filma, i naročito televizije, ljudi nisu imali priliku da tokom svog života upoznaju veliki broj ljudi, a i ti koje su upoznali se nisu međusobno mnogorazlikovali. Jasno definisane polne uloge činile su da se žene slično ponašaju, kao što su se i muškarci slično ponašali. Deca su volela svoje roditelje i želela su da liče na njih. Mnogima je detinjstvo bilo neudobno i želeli su da odrastu, da ostvare bolji život. Tada je majka devojci bila – uzor, odnosno „ona-u-koju-gleda” i na koju želi da liči.

Sasvim je drukčije kada postoji mnoštvo potencijalnih modela sa kojimadevojka može da se poistoveti. Za četiri sata dnevno koliko prosečni TVgledalac provede pred malim ekranom on se „upoznaje” sa stotinama likova koji bi mogli da mu služe kao uzor. Pogotovo kada mu neki od ovih likova postane omiljen, emocionalno važan.

I zato „savršene majke” ćerkama nude model koji je preozbiljan, pun rada i negacije same sebe. Nesvesno poručuju ćerkama da je materinstvo nešto veoma teško i odgovorno, za šta su potrebni izuzetni kvaliteti i posvećenost. Mnogo bi bilo bolje kada bi majka ćerki pokazala sebe kao ličnost koja nije dobra samo za druge, već i za samu sebe.

Briga za sebe nije sebičnost.