Zagrljaj u ringu

Ljubav i posao ne idu zajedno, ali su proverenu poslovicu osporili, i to na visokom nivou, baš oni koji je pomno primenjuju – Amerikanci i Kinezi. Međusobno mahom posvećeni privrednim i finansijskim aranžmanima, upravo su našli za potrebno da vezu pojačaju simbolikom – Dana zaljubljenih.

Baš na taj dan, u utorak, 14. februara, šef Bele kuće Barak Obama je ugostio Si Đinpinga, potpredsednika Kine i favorita za preuzimanje najviših položaja u njoj. Do dogovornog određivanja „golicljivog” datuma sastanka nije se došlo slučajno.

Šefica Stejt departmenta Hilari Klinton je, izveštava „Forin polisi”,  svečano izjavila da susreti s pridošlicom na „Valentajn dej”– potvrđuju da Vašington „visoko vrednuje” ostvarene bliske odnose s Pekingom. Komplimente te vrste Kina Americi šalje redovnije, pa nije isključeno da su, zarad uravnoteženja, Sijevi razgovori u Beloj kući i bili pažljivo programirani da počnu u danu prigodnog „gugutanja” domaćina.

Ne pamti se nešto slično. Na Dan zaljubljenih, i pod njegovim zračenjem,  mnogi su pojedinačno stali na „ludi kamen”, ali se valjda nikada nije dogodilo da praznik intimnosti posluži kao eliksir za popravljanje raspoloženja velikih sila, pogotovu ne onih koje se, kao sada Amerika i Kina, ispostavljaju kao glavni rivali za primat u oblikovanju dogledne  budućnosti sveta.

Neusiljenosti razgovora Obame sa Sijem doprinele su i druge podešenosti. Obojica su se predstavili kao „umereni sagovornici koji umeju i da čuju šta drugi kaže”. Zajedničko im je i obožavanje košarke (Si je u Los Anđelesu gledao utakmicu „Lejkersa”) a zbližava ih donekle i Harvard, na kome je Obama diplomirao pravo, a gde sada studira Sijeva kćerka…

Sve te povoljnosti trebalo je da pomognu se otkloni ili bar ublaži „manjak uzajamnog poverenja”, koji bi dodatno mogao da uzdrma svet. Podozrenja opstaju i oko pristupa ratištima, zaleđenim konfliktima ili potencijalno velikim bojištima. Kao što su Sirija, Iran, Libija, Irak, Korejsko poluostrvo, Kosovo, Sudan…

Još su veće razlike u zauzimanju pozicija prema ekonomskim tumbanjima. Polemike su stigle i do sugestija da „druga strana” treba da promeni i mentalitet i sistem. Zarad trgovinskog uravnoteženja, uz ostalo, Vašington traži da Kinezi počnu više da troše, olakšaju uvoz i da se demokratizuju, a Pekinga uzvraća da Amerikanci treba da postanu štedljiviji, da manje špekulišu na berzama i da obuzdaju uticaj finansijera na političare. Uporedo rastu tenzije oko raspodele moći na Pacifiku.

Nema nagoveštaja da išta od toga može da se brzo usaglasi. Zasad Kinezi i Amerikanci deluju najusklađenije prema Evropi. Ona traži finansijsku potporu, a pretežno joj šalju preporuke da veću spoljnu podršku „treba da zasluži” odricanjem od niza  lagodnosti „države blagostanja”.

Dok se dva politička sistema bitno razlikuju – demokratski u SAD, vladavina KP u Kini – ekonomije su im isprepletane (Kina poseduje rekordne obveznice duga Amerike i rekordni suficit u trgovini s njom) toliko da se porede sa „sijamskim blizancima”. Američki diplomatski veteran Nikolas Plat smatra da, stoga, nijedna od te dve sile ne sme da preduzme akciju protiv druge, jer bi naudila i sebi.

One su, precizirao je „Internešenel herald tribjunu”, u „klinču, što je najsigurnija pozicija za boksere u ringu”. Hoće reći: pripojene su jedna uz drugu, čvrsto zagrljene, tako da ne mogu da oslobode ruke za udarce.

Ako su već tako zagrljene, neka šapnu nešto lepo jedna drugoj na uvo – proizlazi iz napisa britanskog istoričara Timotija Garton Eša u „Gardijanu”. Moraju da počnu iskrene razgovore, sugeriše, o dometima svojih uloga i odnosa kojima, više ili manje, preoblikuju svet.

Iskrenost može da bude i neugodna. Senator Džon Mekejn poručuje da će „arapsko proleće (prevrat) stići i u Kinu”, a  kineski istraživač Vang Jušeng u „Čajna dejliju” poziva Ameriku da „napusti hegemonističku strategiju”.

Susreti Obame i Džozefa Bajdena sa Sijom bili su, u takvom vrtlogu, i svojevrstan delikatni test državničke veštine. I domaćini i gost su u predizbornoj godini, pa su pred nacionalnim biračkim telom, širokom ili kadrovičkom, morali da pokažu da na ključnom spoljnom planu umeju da odmere poželjne doze i partnerstva i rivalstva. Da ne budu ni previše popustljivi ni previše odbojni, a da se iskažu i kao samosvojni i kao akteri koji uvažavaju sve veću međuzavisnost sveta.

Poseta Sija, koliko se može saznati, protekla je u takvom balansiranju. Ali, da bi očvrsnuo „zagrljaj u ringu”, ovoga puta je u pomoć prizvana simbolika Dana zaljubljenih, uprkos pravilu da posao i ljubav ne idu zajedno.