Moja priča nema kraj

Pre tri godine je iranski reditelj Asghar Farhadi,zajedno sa svojim filmom „O Eli” nagrađenim „Srebrnim medvedom” za najbolju režiju,boravio u Srbiji na Kustendorfu. Ove godine do Drvengrada nije lično stigao, poslao je tople pozdrave i predivnu glavnu glumicu Lejlu Hatami, jer je u vreme 5. Kustendorfa boravio u Los Anđelesu kako bi, za prošle godine „Zlatnim medvedom” nagrađeni film „Razvod: Nader i Simin”, lično primio „Zlatni globus”. U međuvremenu je Farhadi boravio i na 62. Berlinalu kao član zvaničnog žirija i odatle opet krenuo put Los Anđelesa,kako bi primio i ovogodišnjeg Oskara za najbolji inostrani film.

Kako su u Iranu reagovali na osvajanje „Zlatnog globusa” i Oskara?

Veoma sam srećan i zbog „Zlatnog globusa” i zbog Oskara, a najvažnije mi je što su i Iranci srećni i svesni značaja kulturne delatnosti kroz čiju nas prizmu i sagledava svet. Mišljenja sam da ljudi širom sveta treba jedni druge da spoznaju kroz kulturnu prizmu, jer jedino tako slika uvek može biti jasnija.

Kako je iranska vlada reagovala na Vašu pobedu u Americi?

Ono na šta se suštinski odnosi vaše pitanje je nešto što se događa između vlada dvejudržava, a za njih nemam nikakvu poruku. Mišljenja sam da ljudi koji sede u vladama ne vole filmsku umetnost. Što se tiče iranske vlade, ona nije jednoglasno telo,te su tako neki ljudi bili srećni zbog uspeha mog filma, a neki ne. Kako ja nisam ni političar ni borac za socijalna prava već samo filmski radnik, mogu samo da kažem da mi je od svega najdraža sreća iranskog naroda.

Šta je inspirisalo ovaj film?

Moja lična životna priča kao i društvene prilike u današnjem Iranu.

Hteli ste da se razvedete?

Ha! Ne. Hteo sam da poput mog glavnog junaka, zajedno sa suprugom, ostanem da živim u Iranu. Ovim filmom sam imao nameru da istražim odnose među ljudima, pripadnicima različitih polova, generacija, slojeva. Da istražim i njihov odnos prema etici, da otvorim pitanja braka, porodice i sa tradicionalno-religijskih i sa savremenih, modernih aspekata.

Osnovna tema Vašeg filma je razvod braka, a takva tema je univerzalna. Da li samo u tome možemo tražiti uzroke izuzetnog uspeha Vašeg filma u svetu?

Nisam sasvim siguran šta je tačno u pitanju, ali je važno da, iako je po temi ovo lokalan film, on progovara o ljudskim odnosima koji su svima u svetu razumljivi. Brak je oblik odnosa između dvaju ljudskih bića, a to nije u vezi ni sa geografijom ni sa razdobljem, baš kao što i pitanje ljudskih odnosa nije specifično samo za određeno mesto ili kulturu. Učestali bračni razvodi su jedan od najvažnijih i najsloženijih problema modernog društva. Tema filma „Razvod: Nader i Simin” je izvan geografskih, kulturnih ili jezičnih granica i zato je on dostupan široj javnosti. I mi u Iranu imamo veliki broj razvoda i, radeći na scenariju, često sam odlazio na sud i prisustvovao mnogim porodičnim i brakorazvodnim parnicama.

Tako ste nam približili i šerijatsko sudstvo, ali i otvorili pitanja dvostrukog morala?

U modernom društvu moralno ponašanje je u velikoj krizi. Nema više strogo određenog moralnog standarda, iskrivljuju se i pravila i vrednosti i savremeni čovek sve češće sam sa sobom upada u konflikt u situacijama kada je potrebno da odluči šta je moralno a šta ne. Tu se onda otvara čitav niz pitanja, među kojima su i šta je u bilo kojoj situaciji dobro a šta zlo, da li je moralna greška ne reći celu istinu i da li je prećutkivanje istine takođe laž.

Razradili ste i temu straha od božje kazne, otvorili pitanja odnosa prema religiji, što su takođe univerzalne teme?

Religija ima sasvim drugačiju ulogu u životima ljudi koji pripadaju različitim klasama, a u Iranu postoje dve veoma različite klase. S jedne strane imate siromašne ljude, kojima je religija jedan od glavnih pokretača života i koji žive na veoma tradicionalan način. S druge strane imate obrazovane i materijalno boljestojeće ljude, uglavnom pripadnike gradskog stanovništva. Iako su mnogi od njih takođe vernici, oni vode moderan gradski način života. U mom filmu se vidi taj različit pristup religiji.

U filmu se postavlja i pitanje ostati ili otići iz Irana?

Mislim da je današnjem svetu potrebno više pitanja nego odgovora, jer odgovori sprečavaju razmišljanje, ispitivanje i samoispitivanje. Još od prve scene moj film na to podseća, ali i pita da li će iransko dete imati bolju budućnost u vlastitoj zemlji ili u inostranstvu. Ja ne dajem odgovor, već nudim publici da sama sebi postavlja pitanja kao što je ovo.

Da li i zbog toga Vaš film ima otvoreni kraj?

Važnije je postavljati pitanja nego čekati odgovore, jer na svako pitanje ne morate dobiti odgovor. Kraj mog filma je otvoren i zato što život nema kraja i zato što priča poput ove nema kraja. Uvek će se ovakve teme iznova vraćati u naše živote. I priče o braku i razvodu, podizanju dece, moralu i religiji i o tome šta je moderno i savremeno, a šta ne.

Ono što Vaš film čini dodatno čarobnim jeste prirodnost Vaših glumaca?

Obično proces biranja glumaca kod mene dugo traje, ali kada ih izaberem kažem im da nije potrebno da znaju globalno značenje filma niti da se koncentrišu na definisanje svojih likova i njihovih namera. Moja metoda je takva da prilagodim likove svakom glumcu, njegovom načinu života i rada, a ono što je konstantna vrednost mog rada sa glumcima jeste vežbanje. Probe i probe, dok glumci ne postanu zaista svoji likovi. Kada počne snimanje onda svi opušteno možemo da se posvetimo pojedinostima i detaljima.

.........

Farhadijev „Razvod” konačno i pred našom bioskopskom publikom

Farhadijev „Razvod: Nader i Simin”, koji je svetsku premijeru imao u februaru 2011, bio je prikazan tek krajem novembra prošle godine na beogradskom Festivalu autorskog filma, ali nije imao tu čast da ga lokalni distributer (ujedno i producent festivala) odmah prikaže i u našim bioskopima, iako su do Srbije već stizale vesti o njegovoj velikoj gledanosti u Evropi (u Francuskoj ga je videlo više od milion ljudi). Tadašnja pogrešna distributerova procena biće ipak, kako saznajemo, uskoro ispravljena. Zahvaljujući Oskaru, Farhadijev film će se pred beogradskom bioskopskom publikom naći u martu, čim se otvori renovirani novobeogradski bioskop „Fontana”...