Izgubljeni u prevodu

Ishod izbora "izazvaće nestabilnost u regionu bez obzira na to da li će radikali uspeti da formiraju novu vladu", pišu britanske novine. "Partije reformskog opredeljenja koje će u ući u novu skupštinu imaju malo toga zajedničkog. Iako sve podržavaju demokratske reforme i ekonomsku obnovu, te stranke se razilaze oko ključnih pitanja", tvrdi "Fajnenšel tajms".
Izgledaju kao današnje vesti, ali nisu. Tako su strani mediji izveštavali posle vanrednih parlamentarnih izbora 2003. Ni nedeljno glasanje, na kojem su izgleda pobedili svi osim Vuka Draškovića, nije promenilo stereotip o Srbiji na Zapadu. Još su se Tadić i Koštunica smeškali, zadovoljni rezultatima, kad je agencija Rojters iz Beograda poslala vest sa ovom uvodnom rečenicom: "Čvrstorukaška Radikalna stranka privukla je najviše podrške na izborima u Srbiji, razbivši nade Zapada da će ova nacija, koju krive za deceniju ratova tokom devedesetih, konačno okrenuti leđa nacionalizmu".

Rečima Rojtersa, rezultat je "bacio senku na nade Evropske unije i SAD da će u Beogradu na vlasti biti snažna vlada koja bi mogla brzo da odluči o budućnosti Kosova i da hapšenjem osumnjičenih za ratne zločine nastavi pregovore sa EU, koji su sada zamrznuti".

Teško je oteti se utisku da novinari ove velike svetske agencije slične rečenice ne bi iskoristili i da je Srpska radikalna stranka osvojila manje glasova nego što jeste. Za mnoge na Zapadu Srbija je i dalje "crna rupa nacionalizma" koja u svoj centar pokušava da uvuče ceo region, ako ne i celu Evropu i svet. Uzalud je onda dokazivati da je takozvani demokratski blok (čije postojanje još nije naučno dokazano) osvojio bar 800.000 glasova više od stranaka koje su bile na vlasti u poslednjoj deceniji 20. veka. Uzalud je pričati da će Srpska radikalna stranka imati i jednog poslanika manje nego u prethodnom sazivu (mada je, mora se priznati, dobila oko 100.000 glasova više nego 2003). Predrasude su ponekad jače od činjenica.

Ipak, nema drugog puta nego insistirati na istini i na činjenicama. Manjinska vlada koja je na vlasti bila tri godine nije destabilizovala region, kako su predviđali britanski novinari. Iako su razlike između vodećih stranaka "reformskog opredeljenja" bile velike, te stranke su ipak uspele da se slože oko ključnih pitanja kao što su približavanje Evropskoj uniji i očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Zemlja je počela da se ekonomski oporavlja, što priznaje i "Fajnenšel tajms", odajući priznanje Koštunici i Mlađanu Dinkiću za privredni rast od šest odsto i sprovođenje tržišnih reformi.

Kad je formirana, mnogi stručnjaci nisu verovali da će ta vlada izdržati duže od šest meseci. Sada smo u sličnoj situaciji. Predviđaju se teški pregovori o koaliciji. Pominje se da bi predlog za rešenje statusa Kosova, ako bude nepovoljan po Srbiju, mogao da spreči izbor vlade. Spekuliše se o još jednoj manjinskoj vladi, o novim izborima za šest meseci. Dodaje se da će vodeće stranke lomiti koplja oko hapšenja haških begunaca.

Razlike u stavovima ipak nisu tolike da te stranke ne bi mogle da naprave stabilnu vladu. Vladu koja će ubrzati reforme i braniti celovitost zemlje. Ako Srbija uskoro ne dobije takvu vladu, to će biti samo zbog sujete nekih političara i njihovih sitnih interesa.

Mi ćemo već znati kako da ih kaznimo. A znaju i oni da mi znamo.