Изгубљени у преводу

Исход избора "изазваће нестабилност у региону без обзира на то да ли ће радикали успети да формирају нову владу", пишу британске новине. "Партије реформског опредељења које ће у ући у нову скупштину имају мало тога заједничког. Иако све подржавају демократске реформе и економску обнову, те странке се разилазе око кључних питања", тврди "Фајненшел тајмс".
Изгледају као данашње вести, али нису. Тако су страни медији извештавали после ванредних парламентарних избора 2003. Ни недељно гласање, на којем су изгледа победили сви осим Вука Драшковића, није променило стереотип о Србији на Западу. Још су се Тадић и Коштуница смешкали, задовољни резултатима, кад је агенција Ројтерс из Београда послала вест са овом уводном реченицом: "Чврсторукашка Радикална странка привукла је највише подршке на изборима у Србији, разбивши наде Запада да ће ова нација, коју криве за деценију ратова током деведесетих, коначно окренути леђа национализму".

Речима Ројтерса, резултат је "бацио сенку на наде Европске уније и САД да ће у Београду на власти бити снажна влада која би могла брзо да одлучи о будућности Косова и да хапшењем осумњичених за ратне злочине настави преговоре са ЕУ, који су сада замрзнути".

Тешко је отети се утиску да новинари ове велике светске агенције сличне реченице не би искористили и да је Српска радикална странка освојила мање гласова него што јесте. За многе на Западу Србија је и даље "црна рупа национализма" која у свој центар покушава да увуче цео регион, ако не и целу Европу и свет. Узалуд је онда доказивати да је такозвани демократски блок (чије постојање још није научно доказано) освојио бар 800.000 гласова више од странака које су биле на власти у последњој деценији 20. века. Узалуд је причати да ће Српска радикална странка имати и једног посланика мање него у претходном сазиву (мада је, мора се признати, добила око 100.000 гласова више него 2003). Предрасуде су понекад јаче од чињеница.

Ипак, нема другог пута него инсистирати на истини и на чињеницама. Мањинска влада која је на власти била три године није дестабилизовала регион, како су предвиђали британски новинари. Иако су разлике између водећих странака "реформског опредељења" биле велике, те странке су ипак успеле да се сложе око кључних питања као што су приближавање Европској унији и очување Косова и Метохије у саставу Србије. Земља је почела да се економски опоравља, што признаје и "Фајненшел тајмс", одајући признање Коштуници и Млађану Динкићу за привредни раст од шест одсто и спровођење тржишних реформи.

Кад је формирана, многи стручњаци нису веровали да ће та влада издржати дуже од шест месеци. Сада смо у сличној ситуацији. Предвиђају се тешки преговори о коалицији. Помиње се да би предлог за решење статуса Косова, ако буде неповољан по Србију, могао да спречи избор владе. Спекулише се о још једној мањинској влади, о новим изборима за шест месеци. Додаје се да ће водеће странке ломити копља око хапшења хашких бегунаца.

Разлике у ставовима ипак нису толике да те странке не би могле да направе стабилну владу. Владу која ће убрзати реформе и бранити целовитост земље. Ако Србија ускоро не добије такву владу, то ће бити само због сујете неких политичара и њихових ситних интереса.

Ми ћемо већ знати како да их казнимо. А знају и они да ми знамо.