Aktivnost zamire

Na adresu naše redakcije stiglo je juče pismo grupe univerzitetskih profesora, naučnika, književnika, slikara, muzičara i intelektualaca (271 potpis) u kojem se upozorava javnost da poslednjih godina zamire aktivnost Galerije fresaka u Beogradu. Galerija se nalazi u Ulici cara Uroša, i u sastavu je Narodnog muzeja u Beogradu od 1973. godine.

Potpisnici pisma ističu da jedan od retkih namenski pravljenih muzejskih prostora i važna ustanova kulture i umetnosti našeg naroda očigledno preživljava svoje poslednje dane.

"Već duže vreme moglo se neposredno zapaziti da se sve ranije, uobičajene delatnosti Galerije osipaju i nestaju – otkazuju se posete studenata i đaka, čuvene manifestacije poput `Horovi među freskama`. Za proteklih pola stoleća Galerija je bila prepoznatljivi znak srpske kulture u svetu zahvaljujući brojnim izložbama koje je ona organizovala u inostranstvu. U zbirci ove ustanove predstavljena je celokupna srednjovekovna umetnost ne samo sa prostora sadašnje

Srbije nego i sa šireg balkanskog područja, uključujući i živopis koji, na žalost, nije preživeo do naših dana.

Kopije koje se čuvaju u Galeriji ostale su, tako, jedino svedočanstvo o njegovom postojanju. Ovo se posebno odnosi na spomenike sa Kosova i Metohije, koji su danas nedostupni, neki od njih već uništeni, dok je sudbina drugih krajnje neizvesna. Njihova lepota i do sada se, uglavnom, mogla doživeti samo u prostoru Galerije fresaka, a od sada izgleda ni u njemu", upozoravaju potpisnici pisma.

Uz apel da se zaštiti jedan od simbola naše kulture i umetnosti od mogućeg zatvaranja, grupa naučnika, profesora, umetnika muzičara takođe ističe da je prostor Galerije fresaka kao plemeniti prostor "već unakažen gvozdenom platformom" i dodaju da postoji opravdan strah da ovakvo "privremeno" raskućivanje vodi trajnom zatvaranju i gašenju ugledne ustanove.

"Svedoci smo, međutim, da poslednjih godina zamire aktivnost Galerije, njena stalna postavka je prepolovljena, a prostor dobija sasvim drugu namenu", ističe se u pismu.

Među potpisnicima su, između ostalih, Branislav Todić, Miroslav Timotijević, Simona Čupić, Nenad Makuljević, Dinko Davidov, Adrijana Marčetić, Dušan Bataković, Čedomir Antić, Ljubiša Rajić, Lidija Merenik, Marin Brmbolić, Nenad Radić, Marko Šuica, Đorđe Trifunović, Milka Čanak Medić...

Galerija fresaka je osnovana 1952. godine. Osnivanju je prethodila velika izložba kojom je predstavljena srednjovekovna umetnost sa teritorije Jugoslavije, održana 1950. godine u Palati Šajo u Parizu. Tom prilikom, za potrebe izložbe izrađene su kopije fresaka i odlivci monumentalne skulpture za čiji je smeštaj, nakon povratka u zemlju, trebalo pronaći odgovarajući prostor. Na taj način nastala je Galerija fresaka kao drugi muzej te vrste u svetu. Zgrada je podignuta na mestu stare Sinagoge, a od 1953. muzej je otvoren za publiku.

Danas Galerija poseduje bogatu zbirku koja obuhvata blizu 1200 kopija fresaka spomenika nastalih u razdoblju od 11. do sredine 15. veka, kao i pojedine kopije ikona i minijatura iz istog perioda. U zbirci se nalazi i oko 300 odlivaka srednjovekovne monumentalne skulpture i epigrafskih spomenika.

-------------------------------------------------------------------------

Privremena situacija

Tatjana Cvjetićanin, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu, kaže da je netačna tvrdnja da se Galerija fresaka zatvara.

– Narodni muzej, zbog rekonstrukcije, privremeno preseljava konzervatorsku radionicu u prostor Galerije fresaka, da bi slike mogle da se restauriraju i da bi za potrebe putujućih izložbi, koje Narodni muzej u fazi rekonstrukcije organizuje, bile spremne. I Festival arheološkog filma će se još samo ove godine održavati u Atrijumu Narodnog muzeja, a posle će se naći drugi prostor. Takva je situacija. Galerija fresaka će posle rekonstrukcije imati još bolji prostor i bolje uslove za rad – kaže direktorka Narodnog muzeja.