Активност замире

На адресу наше редакције стигло је јуче писмо групе универзитетских професора, научника, књижевника, сликара, музичара и интелектуалаца (271 потпис) у којем се упозорава јавност да последњих година замире активност Галерије фресака у Београду. Галерија се налази у Улици цара Уроша, и у саставу је Народног музеја у Београду од 1973. године.

Потписници писма истичу да један од ретких наменски прављених музејских простора и важна установа културе и уметности нашег народа очигледно преживљава своје последње дане.

"Већ дуже време могло се непосредно запазити да се све раније, уобичајене делатности Галерије осипају и нестају – отказују се посете студената и ђака, чувене манифестације попут `Хорови међу фрескама`. За протеклих пола столећа Галерија је била препознатљиви знак српске културе у свету захваљујући бројним изложбама које је она организовала у иностранству. У збирци ове установе представљена је целокупна средњовековна уметност не само са простора садашње

Србије него и са ширег балканског подручја, укључујући и живопис који, на жалост, није преживео до наших дана.

Копије које се чувају у Галерији остале су, тако, једино сведочанство о његовом постојању. Ово се посебно односи на споменике са Косова и Метохије, који су данас недоступни, неки од њих већ уништени, док је судбина других крајње неизвесна. Њихова лепота и до сада се, углавном, могла доживети само у простору Галерије фресака, а од сада изгледа ни у њему", упозоравају потписници писма.

Уз апел да се заштити један од симбола наше културе и уметности од могућег затварања, група научника, професора, уметника музичара такође истиче да је простор Галерије фресака као племенити простор "већ унакажен гвозденом платформом" и додају да постоји оправдан страх да овакво "привремено" раскућивање води трајном затварању и гашењу угледне установе.

"Сведоци смо, међутим, да последњих година замире активност Галерије, њена стална поставка је преполовљена, а простор добија сасвим другу намену", истиче се у писму.

Међу потписницима су, између осталих, Бранислав Тодић, Мирослав Тимотијевић, Симона Чупић, Ненад Макуљевић, Динко Давидов, Адријана Марчетић, Душан Батаковић, Чедомир Антић, Љубиша Рајић, Лидија Мереник, Марин Брмболић, Ненад Радић, Марко Шуица, Ђорђе Трифуновић, Милка Чанак Медић...

Галерија фресака је основана 1952. године. Оснивању је претходила велика изложба којом је представљена средњовековна уметност са територије Југославије, одржана 1950. године у Палати Шајо у Паризу. Том приликом, за потребе изложбе израђене су копије фресака и одливци монументалне скулптуре за чији је смештај, након повратка у земљу, требало пронаћи одговарајући простор. На тај начин настала је Галерија фресака као други музеј те врсте у свету. Зграда је подигнута на месту старе Синагоге, а од 1953. музеј је отворен за публику.

Данас Галерија поседује богату збирку која обухвата близу 1200 копија фресака споменика насталих у раздобљу од 11. до средине 15. века, као и поједине копије икона и минијатура из истог периода. У збирци се налази и око 300 одливака средњовековне монументалне скулптуре и епиграфских споменика.

-------------------------------------------------------------------------

Привремена ситуација

Татјана Цвјетићанин, директорка Народног музеја у Београду, каже да је нетачна тврдња да се Галерија фресака затвара.

– Народни музеј, због реконструкције, привремено пресељава конзерваторску радионицу у простор Галерије фресака, да би слике могле да се рестаурирају и да би за потребе путујућих изложби, које Народни музеј у фази реконструкције организује, биле спремне. И Фестивал археолошког филма ће се још само ове године одржавати у Атријуму Народног музеја, а после ће се наћи други простор. Таква је ситуација. Галерија фресака ће после реконструкције имати још бољи простор и боље услове за рад – каже директорка Народног музеја.