Zakon za beogradske splavove

Zamislite da pariski muzej Luvr ne plaća dažbine ili da je stadion Barselone, čuveni „Kamp Nou”, podignut bez dozvole. To izgleda nemoguće, ali nešto slično važi za Beograd. Njegova najveća turistička atrakcija su splavovi, a donedavno je malo koji od rečnih klubova izmirivao sve takse, imao odobrenje za zauzimanje lokacije i potvrdu o tehničkom pregledu – garanciju bezbednosti za goste. Legalizacija divljih objekata, započeta na kopnu pre dve godine, juče se spustila i na reke. Objavljen je konkurs na kojem će se gazde splavova boriti za mesta u priobalju.

Možda je razumljivo što se u taj posao prestonica nije upustila pre petnaest godina, kada je cela ekonomija bila u sivoj zoni pojedine splavove su držali i „kontroverzni biznismeni” kojima se nije valjalo zamerati a mušterije su bile naoružane bolje od vojnih jedinica.

Pre šest godina vlast je najavila konkurs, ali od njega je ćutke odustala. Nezvanično, tada jebilo neizvodljivo da se na reke dovedu struja, voda i ostala neophodna infrastruktura, nije bilo ni lokacije na koje bi bili odvučeni splavovi koji ne dobiju mesto a ni mehanizacije koja bi ih otaljigala. Sada opreme i uslova navodno ima, mada neki upućeni nisu u to ubeđeni. Ukoliko ni to ne možemo da sredimo, pitanje je za kakve se to velike investicije raščišćava priobalje, za koje grad ionako nema sistemski plan.

I ovog puta konkursa umalo da ne bude mada je, po gruboj proceni, stotinak miliona dinara grad gubio na neplaćenim dažbinama splavara. Nadmetanje je bilo gromopucatelno najavljeno za lanjski septembar, pa se o njemu zaćutalo, predomišljalo se da li da se prvo sređuje najzakrčeniji pojas priobalja ili potez gde gužve nema. Plan lokacija se ispravljao kao da godine nisu bile na raspolaganju da se utegne.

Po jednoj priči, zaključeno je da je ovo idealan trenutak za konkurs jer mnogi splavovi su oštećeni ledom, popravka je skupa pa treba iskoristiti priliku da se ogromnim troškom za učešće na konkursu eliminišu klubovi koji, zbog lošeg održavanja, nisu mogli da se odupru santama. Šteta na splavovima bi bila manja da su pobodeni na boljim šipovima i da se nisu pripili jedan uz drugi, kao da im je hladno od rečnih vetrova, pa su se sudarali umesto da ih deli bezbedan razmak. Ima i splavova koji su previše blizu stubu mosta ili zauzimaju deo plovnog puta.

Ne poriču to ni splavari, ali jadikuju što su ih pritegnuli usred krize, kada se i njima promet survao a minimalna zarada im odlazi na odnedavno drastično povećane takse, koje većina sada plaća jer su se konačno registrovali, što je uslov za učešće na konkursu. Otkako su čuli da je na 20 miliona dinara povišen i iznos koji treba da plate da bi mogli da uđu u nadmetanje za lokacije, većina je za bojkot konkursa pa je neizvesno da li će i ova vlast uspeti da ga održi.