Samo su lopovi revnosni

Pretprošle noći, u blizini pančevačkog mosta, policajci su na delu uhvatili četiri kradljivca bakarnih kablova. Njih su, u stvari, otkrili radnici „Telekoma”, koji su svojim vozilom „naseli” na šaht i tako ih „zarobili” do dolaska policije. Iako je efikasnom saradnjom poštara i policajaca, krađa kablova sprečena, lopovi su uspeli da ih preseku, pa je 1.300 korisnika fiksne telefonije, na levoj obali Dunava, ostalo bez signala. Šteta nije lako saglediva, ali je velika. „Telekom” nije pružao usluge korisnicima, svaki pretplatnik je pretrpeo neku štetu... i to ide u nedogled.

Policija je nekoliko dana ranije uhapsila sedam osoba zbog sumnje da su ukrali lim sa krova zgrade Fakulteta dramskih umetnosti, sa dva novobeogradska obdaništa, ali i sa drugih škola i javnih ustanova. Oni su posle saslušanja pušteni. Sudija je tako odlučio.

Kradljivci ove „robe” su gotovo po pravilu, otvoreno treba reći, romske nacionalnosti. Sudijska „bolećivost” može da se nasluti: oglasiće se neka NVO ili „faktor” koji štiti njihova manjinska pravai „prozvaće” sudiju. Činjenica je da je ova nacionalna manjina, u veoma teškoj materijalnoj situaciji, da živi u bedi, ali i da se ogromna sredstva troše na njihovu „inkluziju”, što im ne daje za pravo da imaju popust pred boginjom pravde.

Krađa je krađa, ona mora da bude sankcionisana, pa tako po zakonu i ona „sitna” koja ne prelazi vrednost ukradene robe od 15.000 dinara „donosi” do šest meseci zatvora, ako oštećeni reši da goni lopova.

Za teže krađe zakon propisuje tri godine zatvora, a za posebno teške, sa onim dodatkom, „na drzak i bezobziran način” zaprećena je kazna od minimalno dve pa do deset godina.

Ništa im, dakle, nije sveto, zaređali su, ne staju! Na meti su oluci, šahtovi, cevi, kablovi, biste, spomenici, saobraćajni znaci, na udaru su mostovi, kapele na grobljima, škole, obdaništa...

Veliki problem predstavljaju i vlasnici otpada koji lopovima otkupljuju robu. U tom kolu, oni pomažu i žmure jer imaju i sami koristi a da se hoće, lako bi došli pod udar zakona, za pomaganje i sakrivanje krivičnog dela. Kazna za to je od jedne do pet godina „rešetaka”, pa zabrana bavljenja delatnošću i tako dalje...

Ovih dana je Dragana Đilasa, gradonačelnik Beograda pismom tražio od predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu i Prvog tužilaštva da budu revnosniji i stroži kada su u pitanju kradljivci bakarnih kablova. „Kada lopovi shvate da se nikada neće zadržavati u zatvoru, nastaviće da se bave ovom vrstom kriminala čime se ozbiljno ugrožava bezbednost Beograđana”, tvrdi on.

Blaga kaznena politika u praksi, saglasni su mnogi, samo ide naruku ovim kriminalcima. Štete zbog ovih lopovluka su ogromne, železnički saobraćaj često je u prekidu, a delovi velikih gradova ostaju bez struje i telefonskih veza.

Kako naterati sudije da rade svoj posao. Zar bi trebalo doneti zakon o poštovanju zakona. Pa ako sudija neće da kazni kradljivca, onda bi trebalo njega da kazne po tom zakonu.