Predizborna rasterećenja plata

Da nije predizborne kampanje, ne bismo znali da je u Srbiji moguće skresati poreze i doprinose na plate sa 63 na 43 odsto na svakih sto dinara isplaćene zarade. To pre neki dan izusti aktuelni ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić. Da bi ta izjava dobila na težini, isto obeća i premijer Mirko Cvetković. On, doduše, nije licitirao ali je spomenuo evropski prosek opterećenja plata od 39 odsto. U Nemačkoj je 33 procenta. Ali, premijer je potsetio i da oslobađanje od svih poreza i doprinosa za novozaposlene stare do 29 godina i preko 45 godina nije dovelo do otvaranja novih radnih mesta.

Upitaće neko – pa šta sa takvim obećanjima. Ništa. Malo je čudno da dolaze od ljudi čiji mandat ističe posle četiri godine. Ćirićev je, istina, trajao nešto kraće, jer je na mesto ministra došao umesto svog partijskog lidera Dinkića, što za ovu priču nije od presudne važnosti.

Pitanje je – zbog čega su ti ljudi, odjednom, postali svesni neophodnosti poreske reforme i snižavanja nameta na zarade. Gde su bili, recimo, s tom idejom bar posle prošlogodišnje rekonstrukcije vlade? Tada je i sam premijer Cvetković uzeo pod svoju kontrolu i Ministarstvo finansija. I? Nije ni prstom mrdnuo da smanji poreze i doprinose, jer je savršeno znao da bez tog, ne naročito izdašnog izvora, ne bi opstao. Jer, budžet mu je kao rešetka. Od uplata trenutno zaposlenih za penzije se prikupi jedva 55 odsto potrebnih para. Sve ostalo ide iz budžeta. Za zdravstvo je još gore.

Kako se primakao kraj mandata, i otpočelo predizborno udvaranje biračima, sve su učestalije i takve poreske šarene laže.

U celoj ovoj priči bilo bi, čini se, razumljivije da ovakvi i slični predlozi stižu iz opozicionog tabora a ne od ljudi i partija koje su još na vlasti. Jedino razumno je reći – imali ste prilike da to uradite. Zašto niste.

Zato ovakva poreska obećanja idu i sa odgovarajućim garnirungom – obilatom najavom investicija, pogotovo inostranih, a sa njima i lične inicijative. Sve je spremno za procvat zapošljavanja i novih radnih mesta.

I onima kojima ekonomija nije jača strana jasno je da nema smanjivanja poreza ako se ne kaže gde će se nadomestiti „izgubljen” prihod, a to znači ako osetno ne poveća broj onih koji ga plaćaju. Uz bolji obuhvat onih koji rade na crno, to će moći jedino sa desetinama hiljada novozaposlenih, a samo je jedan Fijat.

U prošloj predizbornoj kampanji obećavano je 200.000 novih radnih mesta. Ne samo zbog posledica svetske krize, kod nas je bez posla ostalo dvostruko više ljudi.

Novi izbori su zakazani za Đurđevdan (6. maj). Biće to duga bitka za svaki glas biračkog tela. Kampanja je tek krenula. Biće još lepših obećanja, ali nigde ne piše da im se mora verovati. Za početak dovoljno je malo sumnje, jer se na nju ne plaća porez.