Šarm istanbulskog Bejoglua

Nekada je celom dužinom istanbulske avenije Istiklal bilo mnogo pasaža. Bio je to centar mode ovog grada, naročito za strance i bogatije Turke i mogli ste lako da pomislite da se nalazite u Evropi. Većina njih potiče iz poslednje četvrtine 19. veka, iz perioda posle ponovne izgradnje ove oblasti koja je bila uništena u požaru 1870. godine, podseća "Turkiš dejli". U ove otmene građevine nekada se ulazilo iz avenije Istiklal, a izlazilo se na drugu stranu, u drugu ulicu. Sa obe strane bio je niz prodavnica i restorana, nekada i na tri sprata. U to vreme nije bilo liftova. Danas je najpoznatiji Cvetni pasaž, a za njim slede Markiz, Hristaki, Hakopulo, Pasaž sa ogledalima, Sirijski, Alepo, Emek i još desetina drugih. Istoriju s tim u vezi danas zna mali broj ljudi.

Poklon begovom sinu

Ovaj deo nazvan je Bejoglu, po begovom sinu kome je ovu zemlju u 15. veku poklonio Fatih sultan Mehmed. Ali istorija ovog mesta datira još mnogo vekova pre ovih događaja. Srce ovog vizantijskog grada bilo je u starom delu grada. Đenovljanima, koji su želeli da osnuju koloniju radi trgovine, Vizantijci su dali zemlju koja se nalazila oko kule Galata, koju su Đenovljani kasnije sagradili radi odbrane.

Kada su Turci osvojili grad, bilo im je prirodno da strance smeste u ovu oblast kako bi nastavili sa svojim običajima, a da pri tome ne uvrede muslimane. Tako je ovde do 17. veka bilo bezbroj taverni i mesta za zabavu. Oko 200 prodavnica držali su Jevreji i Grci, dok su Jermeni služili pića. Uglavnom su se zabavljali i pijančili muškarci, uključujući i muslimane. Ali do 1874, kako piše italijanski putopisac Edmondo de Amičis, ova oblast bila je prepuna prodavnica i kancelarija, uključujući menjačnice i carinarnice, pa ju je uporedio sa jednom od londonskih četvrti. Ovaj deo postao je evropeizovan.

Kada su prve zemlje podnele zahteve da otvore ambasade u otomanskoj prestonici, od njih se tražilo da to bude u Bejogluu ili Peri, kako se takođe naziva. Naravno, ambasade su privlačile trgovce koji su želeli sa njima da sarađuju ili da rade za njih. Od kraja 18. veka ulice u Bejogluu počele su da se popločavaju, a postavljeno je i ulično osvetljenje. Krojači su šili odeću u evropskom stilu. Evropljani su dolazili u posetu, a neki su i ostajali. Muzičari, kao što su Doniceti i Franc List, svirali su za odabranu publiku. I tako je ova oblast počela da dobija svoju osobenost, koja i danas može da se prepozna ako se dobro zagleda.

Prvi pasaž koji vam padne na pamet jeste Cvetni, koji se nalazi u neposrednoj blizini liceja "Galatasaraj". Izgrađen osamdesetih godina devetnaestog veka pod imenom Cite de Pera prvobitno je u prizemlju imao prodavnice, koje su kasnije pretvorene u restorane sa jeftinom ali dobrom hranom.

Markizove čokolade

Krajem osamdesetih godina dvadesetog veka jedan deo zgrade oblika latiničnog slova "L" srušio se, srećom, rano ujutro kada su restorani još bili zatvoreni. Posle renoviranja restorani su postali mnogo otmeniji i pristupačni višoj klasi zbog koje je iznad centralnog dela postavljena staklena kupola, tako da iznenadni pljuskovi ne mogu da ometu prijatnu atmosferu i provod u omiljenom pasažu.

Markiz pasaž prilično se razlikuje i svojoj elegancijom podseća na ono što je Pera nekada bio u prvoj polovini 20. veka. Ovaj pasaž dobio je ime po poslastičarnici koja je četrdesetih godina prošlog veka nosila ime "Markiz", jer je proizvodila čokolade "markiz de sevinje". Mnogi intelektualci zaslužni za višedecenijske reforme sedeli su u ovoj poslastičarnici i razgovarali, dok se stariji sa setom sećaju zadovoljstva koje im je na tom mestu pružala šolja čaja uz kolač.

Posle prelaska u ruke novog vlasnika, Markiz pasaž je 2003. renoviran u izuzetno lepo mesto sa 25 prodavnica, u kojima može da se nađe roba najpoznatijih svetskih marki, šest restorana i centrom za zabavu, kao i parking-prostorom za 90 vozila.

Možda niko i ne zna koliko još pasaža ima duž avenije Istiklal. Neki od njih su mali i u njima se prodaju raznorazne drangulije i dugmad, u drugima su pozorišta sa kafićima iz kojih se čuje glasna muzika, zatim prodavnice polovne robe, predmeta za turiste...

Ono što je dobro u svemu ovome jeste to da se ljudi trude da Bejogluu vrate onaj šarm koji je nekada imao.