Izbor

U Rusiju sam prvi put doputovao pre skoro pet godina. Zajedno sa mnom doputovala su dva inženjera.

Prvog radnog dana jedan stariji kolega pitao nas je na koliko smo došli, naglašavajući da želi da čuje odgovor od svakog ponaosob.

Oni su tvrdili da se u Rusiji neće zadržavati dugo, ali se neće ni vraćati u Beograd. Doputovali su radi konkretnog projekta, čim završe, napustiće Rusiju, sledeća destinacija biće negde na zapadu.

Ja, diplomirani ekonomista nisam došao zbog konkretnog projekta, potpisao sam ugovor na godinu dana i bio sam kategoričan, ni dana više.

On nas je pažljivo saslušao i njima je rekao da je i zapad inostranstvo i da moraju proveriti mogu li živeti u inostranstvu?

Naglasio je da neko sa zapada mora da im da šansu. Bez te šanse odlazak je iluzija. Mene je pitao zašto samo na godinu dana?

Objasnio sam mu da želim da kupim stan u Beogradu i da mi nedostaje novac za osnovicu stambenog kredita. On se nasmejao rekavši da je on pre desetak godina došao u Rusiju na samo šest meseci, jer mu je trebao novac da useli u svoju tek sagrađenu kuću. Rekao je da je u kuću brzo uselio ali već tri godine u Srbiju nije putovao. Porodica je bila s njim i tvrdio je da su svi navikli na Rusiju. Nisam verovao, da neko može naviknuti na hladnu Rusiju, a isto tako nije mi bilo jasno da neki Srbin ne želi da se vrati u Beograd.

Za sebe sam tvrdio da ću se posle godinu dana zauvek vratiti u Beograd i da će to ostati moja poslednja stanica, svaki eventualni razlog za produženje boravka u Rusiji (ne računajući kupovinu stana), kategorički sam isključivao.

Posle skoro pet godina jedan od dvojice inženjera već dve godine radi u Beogradu. Plata mu je mnogo manje od one koju je imao u Rusiji, ali u inostranstvo više neće. Na pitanje zašto, odgovara rečima to je moj izbor. Drugi je u Rusiji, želi da zaradi još novca. Porodica mu je u Srbiji, on je navikao žena i deca nisu. Dogovor je da privremeno budu razdvojeni.

Ja sam se vraćao u Srbiju ne posle jedne već posle dve godine. Međutim posle godinu dana bez posla, ponovo sam u Rusiji. Kad sam prvi put kretao i roditelji i neki prijatelji bili su protiv, govorili su da treba bar još jednom da preispitam svoju odluku, navodili su negativne strane inostranstva. Ja sam bio rešen da ostvarim svoj cilj i svima sam odgovarao rečima, to je moj izbor.Ostvario sam cilj, ali nije bilo dovoljno.

Ponovo radim u istoj firmi, isti posao, govorim ruski, žena mi je Ruskinja....

Radi se vremenski mnogo, svaki dan po 10 sati, svaka subota je radna, često radim i nedeljom i sve to ne pada mi teško. Zadovaoljan sam što imam posao. Pomisao na godinu dana bez posla i agoniju koju je ta činjenica proizvodila, uliva mi snagu. I više ne mislim koliko ću biti ovde.
Nebitno je, bitno je da imam posao. Posao koji uliva neku sigurnost.

Ovog puta nemam konkretan cilj, želim samo da živim od svoje plate. Više ne mislim da je to moj izbor, naprotiv ubeđen sam da ja nemam izbora.