Избор

У Русију сам први пут допутовао пре скоро пет година. Заједно са мном допутовала су два инжењера.

Првог радног дана један старији колега питао нас је на колико смо дошли, наглашавајући да жели да чује одговор од сваког понаособ.

Они су тврдили да се у Русији неће задржавати дуго, али се неће ни враћати у Београд. Допутовали су ради конкретног пројекта, чим заврше, напустиће Русију, следећа дестинација биће негде на западу.

Ја, дипломирани економиста нисам дошао због конкретног пројекта, потписао сам уговор на годину дана и био сам категоричан, ни дана више.

Он нас је пажљиво саслушао и њима је рекао да је и запад иностранство и да морају проверити могу ли живети у иностранству?

Нагласио је да неко са запада мора да им да шансу. Без те шансе одлазак је илузија. Мене је питао зашто само на годину дана?

Објаснио сам му да желим да купим стан у Београду и да ми недостаје новац за основицу стамбеног кредита. Он се насмејао рекавши да је он пре десетак година дошао у Русију на само шест месеци, јер му је требао новац да усели у своју тек саграђену кућу. Рекао је да је у кућу брзо уселио али већ три године у Србију није путовао. Породица је била с њим и тврдио је да су сви навикли на Русију. Нисам веровао, да неко може навикнути на хладну Русију, а исто тако није ми било јасно да неки Србин не жели да се врати у Београд.

За себе сам тврдио да ћу се после годину дана заувек вратити у Београд и да ће то остати моја последња станица, сваки евентуални разлог за продужење боравка у Русији (не рачунајући куповину стана), категорички сам искључивао.

После скоро пет година један од двојице инжењера већ две године ради у Београду. Плата му је много мање од оне коју је имао у Русији, али у иностранство више неће. На питање зашто, одговара речима то је мој избор. Други је у Русији, жели да заради још новца. Породица му је у Србији, он је навикао жена и деца нису. Договор је да привремено буду раздвојени.

Ја сам се враћао у Србију не после једне већ после две године. Међутим после годину дана без посла, поново сам у Русији. Кад сам први пут кретао и родитељи и неки пријатељи били су против, говорили су да треба бар још једном да преиспитам своју одлуку, наводили су негативне стране иностранства. Ја сам био решен да остварим свој циљ и свима сам одговарао речима, то је мој избор.Остварио сам циљ, али није било довољно.

Поново радим у истој фирми, исти посао, говорим руски, жена ми је Рускиња....

Ради се временски много, сваки дан по 10 сати, свака субота је радна, често радим и недељом и све то не пада ми тешко. Задоваољан сам што имам посао. Помисао на годину дана без посла и агонију коју је та чињеница производила, улива ми снагу. И више не мислим колико ћу бити овде.
Небитно је, битно је да имам посао. Посао који улива неку сигурност.

Овог пута немам конкретан циљ, желим само да живим од своје плате. Више не мислим да је то мој избор, напротив убеђен сам да ја немам избора.