Plesna predstava Pet šop bojsa

Specijalno za Politiku

London – U londonskom pozorištu „Sadlers Vels“, sceni koja je orijentisana ka produkciji i predstavljanju dela savremenog plesa, pre nekoliko dana je, uz veliku pažnju medija i još veće interesovanje publike, na repertoar vraćena predstava „Najneverovatnija stvar“,koju zajednički potpisuju elektronski pop bend Pet šop bojs i provokativni koreograf Havijer de Frutos. „Najneverovatnija stvar“ je prošle godine u ovo vreme premijerno izvedena i igrana samo četiri večeri na sceni „Sadlers Velsa“, a sada se, zbog ogromne potražnje, vratila na matičnu scenu u obnovljenoj i nešto izmenjenoj formi (predstava će se igrati u bloku, svako veče, do 7. aprila). Delo je nastalo na osnovu istoimene bajke Hansa Kristijena Andersena, napisane 1870. godine, u kojoj kralj obećava pola svog kraljevstva i ruku njegove kćeri onome ko mu pokaže najneverovatniju stvar (bajku je za ovu priliku adaptirao Metju Danster, dramaturg i reditelj u londonskom pozorištu „Jang Vik“).

Savremeni koreograf Havijer de Frutos, poreklom iz Venecuele, a sa dvodecenijskim boravkom u Engleskoj, reputaciju je stekao zahvaljujući mnogobrojnim kontroverznim nastupima i pomeranju granica klasičnog baleta (beogradska publika je njegov rad upoznala preko Bitefa i Festivala igre). Ovu predstavu je odveo na hibridno, multimedijalno polje na kome se susreću i ukrštaju elementi video-instalacije, filma, pop koncerta i, naravno, savremenog plesnog teatra. Ona je vrlo osobena jer donosi neobičan spoj popularne i tzv. elitističke kulture, izaziva njihovo stapanje, međusobno prožimanje. Posledica toga je popularizacija plesne umetnosti, njeno smeštanje na polje pop kulture. Istovremeno se može reći da je ova predstava konceptualni elektro-pop koncert, odnosno da je izvođenje pop muzike dovedeno u oblast konceptualne umetnosti. Pet šop bojsima to nije nepoznata teritorija imajući u vidu da su oni uvek pažljivo osmišljavali svoje žive nastupe, u vizualnom, koreografskom i dramskom pogledu, sarađujući pri tome sa umetnicima kao što su Derek Džarman i Zaha Hadid.

Ipak, ovo je prvi put da Pet šop bojsi učestvuju u stvaranju jednog bazično plesnog ostvarenja. Njihovu originalnu, instrumentalnu muziku u predstavi uživo izvodi osamnaestočlani orkestar. Glas Nila Tenanta se pojavljuje samo jednom, na početku, kada princeza (Klemi Sveas) posvećeno sluša njegovu pesmu preko radija, divlje plešući – ta njena privrženost pop muzici označava bunt protiv oca i kralja, odnosno simbolički – protiv krutog, uštogljenog sistema. Muzika Pet šop bojsa intenzivno i prodorno predstavlja represiju u kraljevstvu gde se radnja odvija – Andersenovo kraljevstvo je protumačeno kao jedno mračno, totalitarno, distopijsko društvo. Pri tome je ono osavremenjeno, dovedeno u naš medijski kontekst – na primer, takmičenje kandidata u pokazivanju najneverovatnije stvari prikazuje se putem video-sekvenci, kao i igre senki (autor video-radova je Tal Rosner). U delovima predstave koji prikazuju mrak društvene represivnosti, plesači nastupaju oštro, grubo i vrlo mehanički što jasno izražava odsustvo života u takvoj državi, mutnu tamu sistema i zlo političkih ambicija koje je najžešće otelotvoreno u liku Karla, zlikovačkog udvarača princeze (igra ga Ivan Putrov, zvezda Kraljevskog baleta). Nasuprot ovim mračnim slojevima radnje koju vodi Karl, u naraciju su utisnuti romantični događaji koje vuče Leo (igra ga Aron Silis), sanjar iskreno zaljubljen u princezu– ove tokove radnje prati nežna i sanjiva muzika Pet šop bojsa.

U sukobu dva suprotstavljena pogleda na svet, pragmatičnog i koristoljubivog Karla i iskrenog, naivnog i pomalo nespretnog Lea, rađa se idejna suština predstave „Najneverovatnija stvar“. Svet je beskonačna borba protivrečnosti, kreacije i destrukcije, Erosa i Tanatosa, svetla i mraka. Oni ne postoje izolovano, dobro ne bi egzistiralo da nema zla koje će ga izazivati i u izvesnom smislu potvrđivati, jačati i činiti neuništivim. Predstava konačno afirmiše svetle tonove kreacije, ljubavi i romantike koji se ukazuju kao otporniji i čvršći od mraka nezajažljivih političkih ambicija i neutoljive, patološke žeđi za vlašću pojedinaca.