Brega i Čola

Dok je ovde u Francuskoj u toku predsednička kampanja sa Nikolom Sarkozijem (UMP) i Fransoa Olandeom (PS) kao vodećim takmacima (predstavnik ekstremne desnice Marin l’Pen je treća), često se prisetim Tita i njegove ,,Juge”. Možda to i nije čudno. Jer, ovog 3. aprila navršavaju se 24 godine otkako živim u gradu na Seni i od kada sam napustio zemlju koja je bila federalna i cela;zemlju na čijem prostoru je sad šest nezavisnih država. Sa ,,hiljadu-tisuća” ambasada širom sveta. Ako ništa drugo, nema više onog: ,,Živiš s mojih leđa”. ,,Ja te izdržavam”. Ili: ,,Sjaši mi sa grbače”. Sad, eto, sva(t)ko ima svoj novčanik, buđelar, lisnicu. Nema više izdvajanja za Fond za nerazvijena područja. Nema više ni onog: ,,Slovenija izdržava siromašni jug”. A ni ,,otperjaše devize od turističke sezone na Jadranu u državnu kasu federacije”. Sve se promenilo za trista šezdeset stepeni. Samo nas još uvek verno prati Titov oštri pogled.

Što se pisca ovih redova tiče, njega je prvih pariskih godina neumorno i začuđujuće proganjala Brozova senka. U toj meri da sam počeo čak pisati roman o Titu pod radnim naslovom ,,Čovek sa Vange”. Onda mi je odjednom ponestalo ,,benzina” i rekao sam – stop. Nije mi se išlo po ,,benzin” na ,,benzinsku stanicu”. I nije samo da su me Titov i Kardeljev ,,samoupravni socijalizam” podugo proganjali po ćoškovima Pariza. Vrzmalo mi se još nešto u glavi. Vidi, sad: rođen sam u Beogradu, osnovnu, gimnaziju i fakultet završio u Sarajevu. A sad, dvadeset i četiri godine živim u Parizu. Zašto nisam ostao u Beogradu? Zato što kao beba nisam mogao da odlučujem. Čak i da sam bio u dobu kad sam kadar da ,,razmišljam” roditelji me ne bi ništa pitali. Uzeli su me u naručje i – odneli u Sarajevo. Toliko je vremena protutnjalo ali im još uvek prigovaram zašto me, kad su me već tako ,,tumbali”, nisu odneli u – gosparski Dubrovnik? Tako bih znao zašto su me tumbali! E, to bi za mene bila prava solucija. Em te odmah stave u bivšu ,,dubrovačku republiku”, em gledaš krasno Jadransko more i udišeš opojne mirise mediteranskog rastinja.

A u Sarajevu? Sarajevu je ovih dana ,,na noge” došao rođeni Sarajlija Goran Bregović, sa svojim ,,Orkestrom za svadbe i sahrane”. U sarajevskoj ,,Zetri” njegovom urnebesnom rođendanskom koncertu (rođen je 22. marta 1950) prisustvovalo je više od deset hiljada ljudi. ,,Ovo zaista nije bio koncert”, izjavio je nakon koncerta moj drugar iz detinjstva iz baščaršijske ulice Miloša Obilića, Goran Bregović. ,,Nije bio koncert, jer bio sam ’kod kuće’”. Pridružio mu se još jedan rođeni Sarajlija – Zdravko Čolić (rođen 30. maja 1951). Sleteo je ,,Čola” na sarajevski aerodrom u privatnom avionu kojim je sutradan zajedno sa Bregom odlepršao ka Beogradu. I nekrunisani ,,kralj popa” s ,,eks-Ju prostora” je za svoju sarajevsku raju otpevao nekoliko svojih numera. Da je nekim slučajem Bregovićevo ,,Bijelo dugme” s frontmenom hrapavog glasa Željkom Bebekom, pevalo na savršenom engleskom bila bi to zasigurno jedna od dvadeset najboljih rok-grupa na svetu. A šta tek reći za Zdravka Čolića: da je on pevao na perfektnom engleskom? Gde bi on bio u svetskim razmerama?

Na sarajevskom koncertu desila se – ,,Juga”. Disko-div zagrebački ,,Jugoton”, sarajevski ,,Diskoton”, beogradski RTB, opet su bili rame uz rame. Diskografske kuće za koje su Bregovićevo ,,Bijelo dugme” i ,,Čola” svojevremeno snimali albume. ,,Brega” i ,,Čola” proslavljeni izdanci poznate ,,sarajevske pop škole”. I ,,sarajevske raje” koja između sebe govori na šatrovačkom : ,,Stipu me, gatibo” (Pusti me bogati).

*Novinar, Pariz