Hip-hop gužva

Tribina na temu "Hip-hop epika i etika" održana je preksinoć u prepunoj sali Narodne biblioteke Srbije. O tekstovima i kulturi domaćih hip-hopera razgovarali su muzički kritičari Dragan Ambrozić i Marko Nikolić, tekstopisci i članovi grupe "Beogradski sindikat" Boško Ćirković Škabo i Feđa Dimović, i pisac Vladimir Arsenijević. Razgovor je organizovan sa ciljem da predstavi fenomene koji svedoče o "preplitanju oralne i digitalne paradigme u savremenoj srpskoj kulturi".

Kritičar Dragan Ambrozić primetio je da je pojava hip-hop muzičkog talasa u inostranstvu dočekana "na nož", i da su ljudi bili skeptični da li se uopšte radi o muzici. Ambrozić je dodao da se tek kasnije pokazala spremnost za ovakve vidove izražavanja.

– Danas se više ne govori o tome da li je hip-hop muzika ili nije, već je aktuelna rasprava o inovativnoj upotrebi elektronike i jezičkim inovacijama koje prate hip-hop. Tekstovi crnačke muzike prvi su uveli priličnu jezičku revoluciju. Njujorški sleng nama je bio uzbudljiv, i niko nije pomišljao da će se tako nešto pojaviti na srpskom jeziku. Jezička revolucija kod naših hip-hopera najdalje je otišla sa današnjom generacijom izvođača – rekao je kritičar.

Ambrozić je potom ispričao iskustvo sa gostovanja u Roterdamu, i tribine na kojoj je bilo reči o tome zašto je hip-hop osvojio sve meridijane, i zašto u njemu ljudi danas vide najbolji način da se izraze.

Naime, kada su čuli pesme "Beogradskog sindikata", "odrepovane" na srpskom, holandski hip-hoperi su bili iznenađeni i Ambroziću su rekli kako njima ne dozvoljavaju da repuju na holandskom! Publika bi ih izviždala jer smatra da je pravo repovanje – samo repovanje na engleskom, te se njihov, holandski hip-hop ne bi smatrao autentičnim. – Holanđani su posmatrali naše izvođače sa dozom zavidljivosti, i zato smatram da naša hip-hop scena ima ozbiljniju društvenu ulogu, i nosi duboku društvenu poruku – rekao je Ambrozić i na primeru pesama "Beogradskog sindikata" analizirao kakvu ideju šalje hip-hop.

Za Ambrozića, tekstovi ove grupe kritikuju, kako je kazao, "impotentnu političku strategiju" i "političku muljažu".

Na to su "Sindikalci" odgovorili da je njihova grupa počela kao "šala, zezanje", i da nisu radili da bi reformisali jezik, unapredili hip-hop scenu ili da bi bili hvaljeni pred publikom u nekoj biblioteci. Jednostavno bili su nezadovoljni stanjem u muzici i pesmama koje nisu bile autentične. Feđa Dimović je istakao da je teže bilo pisati političke pesme 1999, kada je neko za to mogao da plati glavom, dok danas ljudi više strahuju za koricu hleba ili nešto bolji posao. A koliko je njihova pojava na muzičkoj sceni bila iznenađenje, publici je objasnio i čudnim pitanjima koja su im tada postavljali novinari tipa: Da li ste vi geto, kako je u getu…

Kao dobar kontrapunkt razgovoru bila su razmišljanja pisca Vladimira Arsenijevića koji je primetio da je hip-hop popunio prazninu nastalu nestankom rokenrola, i da je ta vrsta muzike nešto što je ovoj kulturi nedostajalo. Arsenijević je pohvalio izuzetnu iskrenost u tekstovima "Beogradskog sindikata" ali je izneo tezu da pojedini hip-hop tekstovi šalju kontradiktorne poruke čime je, zapravo, pokrenuo pitanje odgovornosti hip-hopera. Svoj stav je potkrepio primerima iz pesama "Sindikata", primećujući da mladi, koji su odrastali 90-ih godina 20. veka, nižu stvari na njemu neobičan način. Poznatom piscu smeta što se u njihovim pesmama i dalje pominju pravoslavlje, mitovi, Kosovo i srpstvo, o čemu smo, kako je rekao, slušali previše svih ovih godina, i postavlja pitanje zašto bi hip-hop bio poluga koja bi pokretala te teme. "Ako se već radikalno nastupa, onda treba nastupati sa progresivnim, a ne konzervativnim stavovima", smatra Arsenijević, dodajući da u društvu koje je zaglavljeno u svom odnosu prema istoriji, i mladi "grakću" istu priču.

Feđa i Škabo su saslušali ove primedbe i odgovorili da ne mogu svima da budu po ukusu. "Nikada nismo bili miljenici kritike, niti smo dobili neku nagradu. Svima si gotivan ali te niko ne voli do kraja", rekao je Feđa.