Čist vazduh, skupi automobili

Hteli – ne hteli, proizvođači i uvoznici automobila u EU moraće ubuduće da povedu mnogo više računa o zaštiti životne sredine: Evropska komisija je upravo izašla s predlogom da se do 2012. godine na tržištu Unije snizi granica emitovanja ugljen-dioksida iz motornih vozila do najviše 130 grama po kilometru (u poređenju sa 185 grama 1995. godine, sadašnjih 162 grama i sa 80 grama do 2020. godine, što traže ekolozi). Takođe je predviđeno i veće korišćenje biogoriva i čistijih fosilnih goriva, kako bi se stalo na put nepovoljnim klimatskim promenama.

I dok nezadovoljne ekološke organizacije smatraju da Evropska komisija u svom predlogu nije otišla "dovoljno daleko" (prvobitni zahtev je bio 120 grama po kilometru), oslabljena evropska auto-industrija se duboko protivi i ovim merama. Kako tvrdi, one će voditi gubitku kupaca (proizvodnja automobila će poskupeti u proseku za 2.400 do 4.000 evra, mada je procena ekologa svega 600 evra), zatvaranju fabrika i otpuštanju radnika, i smatra da je na nju, nepravedno, prebačena najveća odgovornost za globalno zagrevanje. Protesti radnika automobilske industrije ovih dana se vide širom Evrope, od Nemačke i Francuske do Slovačke i Poljske.

Na drugoj strani, međutim, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo zdušno podržava plan i ocenjuje da će on, naprotiv, "oživeti" auto-industriju, okosnicu EU privrede, i učiniti je konkurentnijom na duži rok. Slično je reagovao i evropski komesar za industriju Ginter Ferhojgen, koji poručuje proizvođačima vozila da nove propise ne vide kao "teret" već kao "pozitivni izazov", jer će im njihova primena omogućiti da ubrzo prave ne samo najbolje i najbezbednije automobile već i najčistije na svetu. "To je budućnost evropske auto-industrije", naglasio je Ferhojgen.

Komesar EU za ekologiju Stavros Dimas se nije bavio opravdanjima, već je suvo ukazao da, jednostavno, ovo mora da se uradi da bi EU ispunila svoju obavezu iz Kjoto protokola i smanjila emisiju štetnih gasova. On je podsetio da je upravo u sektoru saobraćaja u poslednjih petnaestak godina došlo do najvećeg porasta emisije sumpor-dioksida, sa 21 odsto na 28 odsto ukupne emisije. Evropsko udruženje proizvođača automobila (ACEA) smatra da bi isti efekat bio postignut i čistijim gorivom i uvođenjem viših poreza za vozila koja emituju veću količinu ugljen-dioksida (što su neke od vlada 27 zemalja članica EU glatko odbile).

Velike su razlike među proizvođačima automobila. Zahvaljujući većoj prodaji vozila na dizel gorivo, "Fijat", "Sitroen" i "Reno" su, recimo, mnogo radikalnije smanjili nivo ugljen-dioksida nego "Volvo", "Audi", "Folksvagen" i "Be-Em-Ve" (čime se objašnjava što su najveći otpor novim merama pokazali upravo Nemci), a na dobrom putu su i "Ford" i "Pežo" (detaljnije u tabeli).

Da bi proizvođači uspeli da naprave "čistije" automobile – o tome je prošle nedelje održan seminar u Evropskom parlamentu – predložene su razne tehničke inovacije, recimo, smanjenje ukupne težine vozila, veće korišćenje električne energije ("hibridna" vozila), poboljšanje aerodinamičnosti, ograničenje brzine...

O predlogu Evropske komisije bi trebalo da glasaju poslanici Evropskog parlamenta, i da ga podrži svih 27 članica EU. U međuvremenu, Komisija već radi na tome da pooštri kaznene mere protiv svih vrsta "ekoloških zagađivača". Juče je izašla sa predlogom da se kao kriminalni prekršaji, svuda u EU, tretiraju sve vrste aktivnosti kojima se šteti vazduhu, vodi, zemljištu, životinjama i biljkama (ukupno ima devet vrsta ovih prekršaja). Predložene kazne za kompanije iznose od 300.000 do čak 1,5 milion evra.

Ovo je drugi put u istoriji da se Brisel na ovaj način meša u nacionalno zakonodavstvo, ograničavajući svojim članicama pravo da suvereno odlučuju o tome šta se smatra kriminalnim prekršajem. Prvi put se to dogodilo maja prošle godine, u obračunu sa falsifikatorima.