Izvinite, ipak sam tu

Dok smo čekali u advokatskoj firmi u Londonu, jedna brošura mi je posebno privukla pažnju: “Seksizam”, iliti omalovažavanje osobe jer pripada jednom ili drugom polu.

Čuveni kanadski advokat koji je sedeo samnom a koji nikada nije propustio priliku da kaže kako je njegova cena 800 dolara na sat, kratko je bacio pogled i rekao: Odmah odustani, nikad nećeš dokazati. Pomislila sam kako mi je dao svoj skup savet za džabe i bez i jedne druge reči na tu temu život se nastavio dalje.

Na jednom drugom sastanku Upravnog Odbora godinu dana kasnije, od nas šest, pet je vodilo razgovor kao da šestog nije ni bilo. Od nas šest, pet je bilo muškaraca. Taj nevidljivo-nepostojeći šesti član - sam na žalost bila ja.

Sedela sam tako i slušala dok je u meni rastao neopisivi bes i dok u jednom momentu nisam prekinula sastanak i zamolila da u zapisnik uđe da sam ja, eto, igrom slučaja prisutna! Dok sam se borila da sakrijem suze, slušala sam izvinjenja i eho reči ‘Nismo tako mislili’. I baš tada je jedan novi glas u mojoj glavi rekao – ovo je vreme za promene ali ne njih, nego sebe.

Kako to u životu biva, u prvoj knjižari sam naletela na literaturu iz koje sam naučila šta se kako definiše, kako da se postaviš, izraziš i kojim imenom da nazoveš ponašanje koje ne možeš uvek da dokažeš. Jer, kako da rastumačiš ako na sastanku uzmu vizit kartu tvog kolege a tvoju ‘zaborave’ na stolu? Ili kad pohrle da asistentu (muškarcu) daju podatke koje tebi šalju samo ako tražiš tri puta uzastopno?

Iznenadila sam se kada sam otkrila da mnoge stvari koje se svakodnevno dešavaju na poslu, nazovimo ih nemim bojkotima, u uređenim društvima u stvari potpadaju pod definiciju nedozvoljenih, te da firme u ovim zemljama kroz Zaštitu na radu, svojim radnicima obećavaju rad u zdravim i sigurnim uslovima. A zdravlje vam je teoretski ugroženo ako ste pod stresom izazvanim omalovažavanjem (diskriminacijom), zastrašivanjem, mobingom, nepoštovanjem i slično.

Australija, Kanada, zemlje Zapadne Evrope i Sjedinjene Države pritiske na poslu (mobing) obrađuju kroz poseban zakon, dok Velika Britanija ove pojave rešava kroz zakon o Zaštiti na radu ali ne i kroz poseban zakon. Kako je u Srbiji, to ipak ne znam.

Šta se na primer događa ako radite u firmi koja ima sedište u jednoj zemlji, radno mesto vam je u drugoj zemlji, a osoba ili osobe sa kojima imate problem sede u sasvim trećoj zemlji? Kao što bi skupi advokat s početka priče rekao – odustani odmah, jer dok se utvrdi čije pravo će se primeniti, osiromašićeš plaćajući pravnu pomoć.

Naravno, svaka velika firma će pokušati da nesuglasice reši unutar firme, ali je problem u tome što većina ljudi nije stručna da problem mobinga prepozna i adekvatno formuliše.
Ono što se najčešće zaboravlja je uloga firme u dopuštanju nepoželjnog ponašanja.

U mom slučaju problem je nastao skoro odmah pošto sam počela da radim jer je jedan od nekoliko glavnih ljudi počeo da me sabotira, ignoriše, povremeno napada, da mi podmeće nebitne i jednostavne projekte za koje i nije potrebna neka velika pamet. Predugo sam to tolerisala a njegovo ponašanje je postalo opšte prihvaćeno. Da bih na ovo ukazala, zamolila sam jednog menadžera Ganajca da mi pošalje neke primere diskriminacije i zastrašivanja; dobila sam od njega spisak od pet incidenata koje sam iskoristila. Ono što sam ovim uvidela je da Afrikanci imaju daleko veći prag trpljenja, ali zato kad im prekipi stvari rešavaju kriminalom i nasiljem. Afrikanke uglavnom znaju za diskriminaciju samo kroz visinu plate, ali ne i za druge pojavne oblike.

Epilog moje priče je donekle iznenađujući. Iako je sam proces trajao mnogo duže nego što sam pretpostavila, pri čemu sam se na momente osećala ‘posmatrano’ a moj protivnik kao da je tek dobio krila, činilo se da se uloge okreću čim sam počela da određena ponašanja javno tumačim i nazivam pravim imenom.

Kada znate kako da odaberete reči koje pri tom imaju i neku pravnu snagu, a pri tom zahvaljujući današnjem načinu komunikacije emailovima možete svoje tvrdnje da potkrepite dokazima, ostaje samo da se vidi da li su i ostali za diskriminaciju ili za edukaciju. Kada sam - već iznurena nespavanjem, konstantnim mislima o nepravdi i nerazumevanju ljudi odlučila da se povučem i predam mu svoje projekte kad ih toliko želi, sasvim neočekivano, moj protivnik je dao otkaz na svoju funkciju zbog ‘neopisivog pritiska i stresa’.

Pouka je verovatno u tome da kad se pokrene jedan ovakav postupak ni jednoj strani nije lako, bez obzira na kojim su pozicijama i kakav utisak odaju. Lavina se pri tome ne zaustavlja time što neko naprasno da otkaz, jer ako ste toliko srećni da radite u firmi gde većina želi fer plej, naćiće se tu nezavisni paneli, stručnjaci i advokati koji će propisati neka nova pravila.

Seksualno napastvovanje na poslu stvar je prošlosti samo zato što se o tome toliko dugo govori. Diskriminacija žena na poslu relativno je novo poglavlje o kome tek počinjemo priču. Vidimo je u kvotama propisanim za evropske javne firme, na primer, gde čak 40% žena mora biti u članstvu upravnih odbora do 2015. Ipak, ni jednoj ženi koja drži do svojih sposobnosti neće biti na čast ako je deo priče samo kao „kvota“.