Deset života na Balkanu

Od našeg specijalnog izveštača iz Soluna

Srpski pisci, počasni gosti9. Međunarodnog sajma knjiga u Solunu i tokom vikenda maratonski su se smenjivali na sofi za promocije. Titika Dimitrulja, profesor Aristotelovog univerziteta, predstavljajući „Ruski prozor” Dragana Velikića i „Trougao, kvadrat” Gorana Milašinovića, istakla je njihovo „ekumensko značenje” koje bitno menja sliku Grka o Srbiji – jer govore o ljudima koji ne ulaze u kalupe dobrih i loših, i politike. Milašinović je, na pitanje publike o odnosu pojedinca i vremena rekao da je u roman uneo iskustvo vlastitog boravka u Atini 1995. „Nesreća koja nas je zadesila omogućila nam je da se ovde suočimo sa naklonošću grčkog naroda.” Kao Milašinović Atinu, i Velikić je, kazao je, pokušao da opiše disanje drugog grada – Budimpešte, koja je naglo živnula s dolaskom 50.000 izbeglica u vreme bombardovanja Srbije 1999, da bi potom opet „utihnula”.

Odnos umetnosti i života Savas Pacalidis, profesor teatrologije Aristotelovog univerziteta u Solunu, analizirao je u upravo na grčkom objavljenoj drami „Generalna proba samoubistva” Dušana Kovačevića. „Još u detinjstvu shvatio sam da je humor veoma važan u ovom svetu, dragocen kao lek, i uvek se trudim da teške i gorke priče, kao pilule, obložim slatkim omotom” rekao je Kovačević, a na pitanje postoji li balkanski tip ljudi, odgovorio da „mi na Balkanu imamo prednost da možemo da proživimo najmanje deset života jednog Švajcarca, s tim što se nekom zalomi deset sreća, nekom deset nesreća”.

Piscima s ambasadorskim iskustvom u delegaciji Srbije (Velikić, Kovačević, Basara, Ognjenovićeva) pridružio se i na podijumu Dragan Županjevac, ambasador Srbije u Atini. Na tribini posvećenoj Ivi Andriću kao diplomati (uz odgovarajuću izložbu Muzeja Ive Andrića iz Beograda na štandu) govorio je o karijeri čoveka koji je „u diplomatiji bio ne političar, već pre svega profesionalni diplomata koji je tu karijeru doveo do vrhunca”. Županjevac je podsetio da u srpskoj školi diplomatije i danas uvažavaju njegove maksime i uputstva koja je davao kolegama. Vasa Pavković je istakao i to da je Andrić bio pažljiv posmatrač života u zemljama gde je boravio, sa vizionarskim predviđanjima.

Odnos klasičnog teatra i izazova osavremenjavanja, objasnio je vodeći grčki dramski pisac i međunarodna zvezda Dimitris Dimitriadis, na primerima drama Vide Ognjenović i Dušana Kovačevića, pred stotinak posetilaca. Na pitanje publike o uplivu vremena i politike na njihove komade, Vida Ognjenović navela je da se književnost ne stvara pod uticajem spoljnih okolnosti, inače bi pisci išli u sanatorijume i tamo pisali najbolje drame, dok Kovačević kaže da više voli da bunt čoveka protiv rata i zločina ne prikazuje „plakatskim”, polusatnim čitanjem imena žrtava rata, već intimnom pričom o tome kako zlo pređe preko života pojedinca.

Biljana Srbljanović nije došla na promociju svojih „Porodičnih priča”, objavljenih takođe na grčkom. Aleksandar Jerkov je, govoreći o njenom opusu, istakao da ona svoje drame ne gradi na metafizičkim ili poetskim replikama, već na jukstapoziciji običnih rečenica, dajući im posve drugačiji smisao, što govori o lepoti dramske forme i jednom drugom senzibilitetu koji je ona prepoznala i umela da mu se obrati.

Večernji sati su udarni na solunskom sajmu, a promocije se, zbog interesovanja publike otegnu i posle zatvaranja u devet sati. U prisustvu publike koja je često stajala i oko štanda, smenjivali su se Jelena Lengold, Borivoje Adašević i Goran Petrović, grčkoj publici poznati na osnovu prevoda svojih priča u časopisima. Pisac Anastas Vistonitis sa Vladislavom Bajcem razmatraoje „katarzičnu” simboliku „Hamama Balkanija” i „Druida iz Sindiduna”, koji nisu obični istorijski romani, jer kroz alegoriju prošlostiopisuju savremenost. Govoreći o temidvostrukih identiteta, „Hamam”je, po Vistonitisu, poezija u prozi, sa kontrapunktskim preplitanjem vremena, gdemitsko teče paralelno sa istorijskim, i suprotno.

Titika Dimitrulja povodom grčkog izdanja Basarine „Uklete zemlje” ističe karnevalski karakter, političku alegoriju, crni humor, melanholiju i nežnost s kojima pisac slika razuzdani, necivilizovani narod mitske Etrascije. Taj balkanski pandemonijum Basare grčki čitaoci su često poredili sa onim u filmovima Emira Kusturice, rekla je.

„Kao što sam nedavno, čitajući nov prevod ‘Zločina i kazne’, osećao da da se penjem stepeništem s Raskoljnjikovim, tako sam i čitajući „Preljubnike” Vide Ognjenović, u izvrsnom prevodu Marije Kasini, imao utisak da koračam zajedno sa Bubicom i ostalim junacima i na osnovu toga posmatrao pomeranja u mom ličnom, unutarnjem svetu”, rekao je Titos Patrikios, jedan od najvećih živih pesnika Grčke na promociji ovog dela.

Jučerašnjeg, poslednjeg dana sajma uz Aleksandra Jerkova i Vasu Pavkovića govorili su i Anastasis Vistonitis (o Kišu). Predstavljene su i antologija balkanske poezije „Hemus” i zbirke pesama Zorana Pešića Sigme na grčkom („Voz za jednog putnika” i „Neuhvatljivo vreme”). Uoči zatvaranja smotre, izdavačka kuća „En Plo” organizovala je promociju grčkog izdanja romana „Petkana” Ljiljane Habjanović Đurović.