Signali nove recesije

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Najnoviji mesečni bilten o kretanjima u američkoj ekonomiji pokazao je novo usporavanje i po prvi put u poslednjih nekoliko meseci i novi porast stope nezaposlenosti, koja je skočila na 8,2 odsto.

Američki rast je postao još anemičniji, ali u poređenju sa prilikama u nekim privredama evrozone – stopom nezaposlenosti od 14,2 odsto u Irskoj, 21,7 u Grčkoj i 24,3 u Španiji – američke prilike bi mogle da se opišu i kao sjajne. Ali, pet meseci uoči izbora, u kojima drugi mandat Baraka Obame ponajviše zavisi od veličine redova u biroima rada i procene birača o tome da li je zemlja „na pravom koloseku”, strahovi da će se posledice krize sa istočne obale Atlantika osetiti i na zapadnoj su veliki – i razložni.

Otuda funkcioneri Obamine vlade pritiskaju svoje evropske kolege da stišaju dužničku krizu koja preti ne samo američkoj ekonomiji već je, prema nepodeljenim ovdašnjim ocenama, i novi udar na ionako letargičan globalni oporavak. Potvrde za to su ovih dana stigle i iz Kine i iz Indije, dve privrede čiji je dinamičan rast „vukao” i ostatak sveta, što se ovde smatra signalima nove globalne recesije.

Pored sekretara ovdašnjeg departmana finansija Timoti Gajtnera, koji je na evropskoj turneji, lično je Obama prošle nedelje imao jednosatni „video-samit” sa liderima Nemačke, Francuske i Italije, čija je tema, razumljivo, bila evropska kriza i šta se čini da se ona obuzda.

Amerikanci međutim priznaju da nemaju baš prejake poluge uticaja, pa ih ojačavaju kroz Međunarodni monetarni fond (MMF), u kojem su glavni akcionari. MMF ubeđuje evropske zemlje da primene američki recept iz 2008: da iskoriste specijalni fond koji tamo već postoji kako bi se sprečila eskalacija pre svega krize bankarskog sektora u Španiji i njeno prelivanje na globalnu ekonomiju.

Najveći američki strah je međutim, kako to formuliše „Volstrit džornal”, lančana reakcija u evropskom bankarskom sistemu, koju bi pokrenuo bankarski španski slom i koja bi brzo pogodila i američki finansijski sistem.

Španija je, kao epicentar EU krize, u ovdašnjim brigama zamenila Grčku i njenu već permanentnu recesiju. Kako piše „Njujork tajms”, Španija je opterećena sa 220 milijardi evra loše plasiranih kredita samo u sektoru nekretnina, što je brojka koja je veća od grčkog bruto nacionalnog proizvoda. Pošto je reč o četvrtoj po veličini ekonomiji evrozone – posle Nemačke, Francuske i Italije – „nema sumnje da je Španija suviše velika da bi pala, ili preciznije, da bi se dozvolilo da padne”, konstatuje „Tajms”.

„Evrozona se raspada i to je izazvalo bekstvo institucionalnog kapitala iz nje”, citira list Jensa Nordviga, eksperta konsultantske kuće „Nomiura” iz Njujorka. „Kriza je dostigla novi nivo i politički lideri shvataju da sada imaju samo dve opcije: dalju integraciju ili raspad”.

Robert Samjuelson, ekonomski kolumnista „Vašington posta”, smatra da evrozona ima u osnovi dve opcije. Prva je spasavanje evra po svaku cenu, s obzirom na to da bi neposredne posledice raspada monetarne unije bile veoma teške. Neke kompanije, koje ne bi bile u stanju da isplate dugove indeksire u evrima bi bankrotirale, verovatno bi se dogodio i juriš na banke, a sem toga, izlazak Grčke iz monetarne unije bi izazvao lančanu reakciju.

Operacija spasavanja zajedničke monete bi mogla da košta na hiljade milijardi evra, za šta bi najveći deo morala da podmiri Nemačka, koja se, prirodno, tome protivi.

Druga opcija je da se prizna kako je spasavanje evra nesvrsishodno, jer mere za to – još oštrija fiskalna štednja i povećanje poreza – samo produbljuju recesiju u nacionalnim ekonomijama koje primenjuju ovaj recept. Jedina nada za ove zemlje, prema Samjuelsonovom mišljenju, jeste da odbace evro i koriste prednosti jeftinije monete.

U svakom slučaju, pesimista je na pretek. U tom kontekstu, zanimljiva je prognoza Džordža Soroša, globalnog investitora koji se obogatio predviđajući ekonomske trendove. „Vašington post” prenosi njegovu izjavu po kojoj evropski lideri za spasavanje evrozone imaju na raspolaganju – još samo tri meseca.