Finansijske akrobacije Mita Romnija

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Dan nezavisnosti, 4. juli, predsednik Barak Obama je obeležio pojavljivanjem na jednoj ceremoniji polaganja zakletve novoprimljenih američkih državljana. Mit Romni, njegov izazivač na predsedničkim izborima koji se održavaju u novembru, dotle je sa članovima svoje porodice učestvovao na prazničnoj paradi u gradiću Volfeboro, poznatom odmaralištu na obalama jezera Vinipesuke, država Nju Hempšir.

I jedan i drugi događaj su, naravno, uvršteni u važne nacionalne vesti, ali nekako veću pažnju su dobile Romnijeve ranije fotografije i televizijske slike iz istog mesta, gde inače provodi godišnji odmor.

Preciznije, gde uvek provodi godišnji odmor, jer na obali tog jezera ima sopstveno imanje sa kućom, koje se prostire na 5,2 hektara (526 ari). Ovoga puta prikazan je kako sa sinovima vozi sopstvene „džet-skutere” i uživaju u drugom luksuzu koji im pruža letnjikovac procenjen na osam miliona dolara.

Odavno se već zna da je Romni jedan od najbogatijih predsedničkih kandidata u američkoj istoriji (procenjuje se da je „težak” oko 250 miliona dolara, što nije ni potvrđeno ni poreknuto), ali u medijima se postavlja pitanje, nije li najnovije razmetanje tim bogatstvom malo neukusno s obzirom na njegove političke ambicije i izjave da razume muke i strepnje običnih ljudi zbog prohujale krize i još neoporavljene ekonomije.

„Vašington post” je nedavno otkrio i pikantne detalje letnjih rituala Romnijevih: činjenicu da je dolazak svih članova porodice (svih pet sinova i njihovih supruga i dece) obavezan, da se tom prilikom održava „Romni olimpijada” u nekoliko disciplina fizičke izdržljivosti…

To je bila prilika i za podsećanje da susedi nisu srećni zbog novih graditeljskih planova sada već slavnog komšije, koji namerava da kuću proširi i pridoda joj – lift za automobile.

Dok su sve ovo pikanterije, dva istraživačka novinska teksta – jedan agencije AP, a drugi mesečnika „Veniti fer” – ovih dana su na dnevni red stavila mnogo delikatniji aspekt Romnijeve finansijske situiranosti: činjenicu da poseduje račune u „poreskim rajevima”. U Švajcarskoj, Luksemburgu, na Kajmanskim ostrvima i na Bermudama.

To je bilo poznato i tokom preliminarnih partijskih izbora, interne trke za predsedničku nominaciju republikanaca, u kojoj je Romni pobedio. Jedan od konkurenata iz tog nadmetanja, Njut Gingrič, tada je sarkastično primetio da ne zna „nijednog američkog predsednika koji ima račun u Švajcarskoj”.

Da li će ga u novembru dobiti ostaje da se vidi, ali činjenica da predsednički kandidat ovoga puta ima račune koji i ovde, kao i drugde, uglavnom služe za neku vrstu (legalnog) varanja domaćih poreskih vlasti svakako je zanimljiva.

Romni je inače dugo odbijao da obelodani svoje poreske prijave koje su ovde detaljan snimak nečijeg imovnog stanja. Zanimljivo je međutim da je praksu iznošenja toga u javnost ustanovio baš njegov otac Džordž Romni, još 1967, kada je najavljujući svoje kandidovanje za predsednika (koje se pokazalo neuspešnim) objavio svoju poresku dokumentaciju čak za 12 godina, obrazlažući to da samo jedna godina „može i da se naštimuje”.

Od tada su, kako konstatuje „Veniti fer”, voljno ili nevoljno, to činili svi predsednički kandidati. Mit Romni je međutim otkrivanje svojih finansija izbegao i kada je 1994. bio neuspešan kandidat za senatora, prilikom izbora za guvernera Masačusetsa 2002, ali i kao neuspeli kandidat za predsedničku nominaciju 2008. Učinio je to tek u januaru ove godine, pod pritiskom partijskih rivala, objavljujući poresku prijavu samo za 2010, koja je, između ostalog, pokazala njegovu bliskost sa „poreskim rajevima”.

Svoje bogatstvo i poslovnu reputaciju koju sada ističe kao garanciju da će američku ekonomiju voditi bolje od Obame, Romni je stekao kao jedan od osnivača i prvi čovek investicionog fonda „Bejn kapital”, gde je bio od 1984, a iz koga se formalno povukao 1999, prenoseći, zbog ulaska u politiku, upravljačka prava, kako bi izbegao sukob interesa.

U „Bejn kapitalu” i njegovim mnogobrojnim zavisnim firmama, nastavio je međutim da uvećava lični kapital, zahvaljujući raznim međusobnim sporazumima, što po oceni finansijskih i poreskih stručnjaka nije nelegalno, ali u novim okolnostima jeste sumnjive etičnosti.

„Romni je bez sumnje finansijski akrobata”, konstatuje „Veniti fer”, poredeći ga sa superjunacima iz stripova koji vešto prolaze sve zamke u koje njihovi gonioci upadaju. Jedan od primera za to je i njegov lični penzioni račun, koji je, uprkos ograničenju da godišnje na njega može da se uplaćuje maksimalno 2.000 dolara, narastao na 102 miliona. Kako? Pa tako što su na taj račun uložene specijalne akcije čija je vrednost u momentu deponovanja bila u zakonskim granicama, a u međuvremenu je enormno porasla.

Romnijev švajcarski račun je, kako tvrdi njegov štab, prošle godine zatvoren, ali je onaj na Bermudama i dalje aktivan. On se vodi na ime njegove supruge koja je takođe prenela upravljačka prava – na porodičnog advokata.

Ulaganja iz poreskih rajeva su inače u Americi dobrodošla, uprkos tome što oni ne investiraju u „realnu ekonomiju”, već uglavnom u finansijske spekulacije na Volstritu, pre svega zato što su investicioni profiti oporezovani po znatno manjoj stopi od drugih prihoda. Iz jedine dosad obelodanjene poreske prijave Romnija videlo se da je porez platio po stopi od 15 odsto, dok su zarade velike većine Amerikanaca oporezovane sa 35 odsto.

Opet je sve po zakonu, a da li je politički prihvatljivo, odlučiće birači u novembru.