Финансијске акробације Мита Ромнија

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Дан независности, 4. јули, председник Барак Обама је обележио појављивањем на једној церемонији полагања заклетве новопримљених америчких држављана. Мит Ромни, његов изазивач на председничким изборима који се одржавају у новембру, дотле је са члановима своје породице учествовао на празничној паради у градићу Волфеборо, познатом одмаралишту на обалама језера Винипесуке, држава Њу Хемпшир.

И један и други догађај су, наравно, уврштени у важне националне вести, али некако већу пажњу су добиле Ромнијеве раније фотографије и телевизијске слике из истог места, где иначе проводи годишњи одмор.

Прецизније, где увек проводи годишњи одмор, јер на обали тог језера има сопствено имање са кућом, које се простире на 5,2 хектара (526 ари). Овога пута приказан је како са синовима вози сопствене „џет-скутере” и уживају у другом луксузу који им пружа летњиковац процењен на осам милиона долара.

Одавно се већ зна да је Ромни један од најбогатијих председничких кандидата у америчкој историји (процењује се да је „тежак” око 250 милиона долара, што није ни потврђено ни порекнуто), али у медијима се поставља питање, није ли најновије разметање тим богатством мало неукусно с обзиром на његове политичке амбиције и изјаве да разуме муке и стрепње обичних људи због прохујале кризе и још неопорављене економије.

„Вашингтон пост” је недавно открио и пикантне детаље летњих ритуала Ромнијевих: чињеницу да је долазак свих чланова породице (свих пет синова и њихових супруга и деце) обавезан, да се том приликом одржава „Ромни олимпијада” у неколико дисциплина физичке издржљивости…

То је била прилика и за подсећање да суседи нису срећни због нових градитељских планова сада већ славног комшије, који намерава да кућу прошири и придода јој – лифт за аутомобиле.

Док су све ово пикантерије, два истраживачка новинска текста – један агенције АП, а други месечника „Венити фер” – ових дана су на дневни ред ставила много деликатнији аспект Ромнијеве финансијске ситуираности: чињеницу да поседује рачуне у „пореским рајевима”. У Швајцарској, Луксембургу, на Кајманским острвима и на Бермудама.

То је било познато и током прелиминарних партијских избора, интерне трке за председничку номинацију републиканаца, у којој је Ромни победио. Један од конкурената из тог надметања, Њут Гингрич, тада је саркастично приметио да не зна „ниједног америчког председника који има рачун у Швајцарској”.

Да ли ће га у новембру добити остаје да се види, али чињеница да председнички кандидат овога пута има рачуне који и овде, као и другде, углавном служе за неку врсту (легалног) варања домаћих пореских власти свакако је занимљива.

Ромни је иначе дуго одбијао да обелодани своје пореске пријаве које су овде детаљан снимак нечијег имовног стања. Занимљиво је међутим да је праксу изношења тога у јавност установио баш његов отац Џорџ Ромни, још 1967, када је најављујући своје кандидовање за председника (које се показало неуспешним) објавио своју пореску документацију чак за 12 година, образлажући то да само једна година „може и да се наштимује”.

Од тада су, како констатује „Венити фер”, вољно или невољно, то чинили сви председнички кандидати. Мит Ромни је међутим откривање својих финансија избегао и када је 1994. био неуспешан кандидат за сенатора, приликом избора за гувернера Масачусетса 2002, али и као неуспели кандидат за председничку номинацију 2008. Учинио је то тек у јануару ове године, под притиском партијских ривала, објављујући пореску пријаву само за 2010, која је, између осталог, показала његову блискост са „пореским рајевима”.

Своје богатство и пословну репутацију коју сада истиче као гаранцију да ће америчку економију водити боље од Обаме, Ромни је стекао као један од оснивача и први човек инвестиционог фонда „Бејн капитал”, где је био од 1984, а из кога се формално повукао 1999, преносећи, због уласка у политику, управљачка права, како би избегао сукоб интереса.

У „Бејн капиталу” и његовим многобројним зависним фирмама, наставио је међутим да увећава лични капитал, захваљујући разним међусобним споразумима, што по оцени финансијских и пореских стручњака није нелегално, али у новим околностима јесте сумњиве етичности.

„Ромни је без сумње финансијски акробата”, констатује „Венити фер”, поредећи га са суперјунацима из стрипова који вешто пролазе све замке у које њихови гониоци упадају. Један од примера за то је и његов лични пензиони рачун, који је, упркос ограничењу да годишње на њега може да се уплаћује максимално 2.000 долара, нарастао на 102 милиона. Како? Па тако што су на тај рачун уложене специјалне акције чија је вредност у моменту депоновања била у законским границама, а у међувремену је енормно порасла.

Ромнијев швајцарски рачун је, како тврди његов штаб, прошле године затворен, али је онај на Бермудама и даље активан. Он се води на име његове супруге која је такође пренела управљачка права – на породичног адвоката.

Улагања из пореских рајева су иначе у Америци добродошла, упркос томе што они не инвестирају у „реалну економију”, већ углавном у финансијске спекулације на Волстриту, пре свега зато што су инвестициони профити опорезовани по знатно мањој стопи од других прихода. Из једине досад обелодањене пореске пријаве Ромнија видело се да је порез платио по стопи од 15 одсто, док су зараде велике већине Американаца опорезоване са 35 одсто.

Опет је све по закону, а да ли је политички прихватљиво, одлучиће бирачи у новембру.