Odškrinuta bokeljska škrinja

– Centara za kulturu u regionu ima koliko hoćete. Tavore, nemaju sredstava tako uprave ovih kuća moraju same da iniciraju programe i tako podstaknu osnivače i grad da na njih gledaju drugačijim očima. Kada smo se pre desetak godina okupili u Centru za kulturu Tivta na prvoj probi predstave „Bokeški de-mol” Stevana Koprivice, u režiji Milana Karadžića pola grada nam se smejalo, a pola je vrtelo glavom. Posebno kada su na kast-listi pročitali glumačka imena koja će igrati: Milena Dravić, Mladen Nelević, Bora Stjepanović. Ostatak se smejao i glasno komentarisao da takvu predstavu neće nikada videti, posebno što su njima pojmovi pozorišnog dešavanja bili Podgorica i Beograd – kaže Milena Radojević, direktorka Centra za kulturu Tivta.

Promišljenom repertoarskom politikom ova umetnička kuća poslednjih godina dobija na značaju na kulturnoj mapi u regionu. Ovoga leta na sada već tradicionalnom festivalu „Purgatorije” u Tivtu biće izvedeno ukupno deset predstava umetničkih ansambala iz Beograda, Novog Sada, Zagreba, Pule, Ljubljane, Rijeke i drugih gradova.

Centar za kulturu Tivta pored toga na svom repertoaru ima nekoliko predstava koje je sam producirao, a koje okupljaju prestižna glumačka imena: Vlastimir Đuza Stojiljković, Tanja Bošković, Erol Kadić i drugi.

– Naš repertoarski koncept bazira se na pričama iz Boke. Prve tri predstave uradili smo po naručenim mediteranskim tekstovima koje je pisao Stevan Koprivica, jer smo smatrali da ćemo tako najlakše pridobiti publiku. Neverovatno je da se do tada gotovo niko nije osmelio da piše o Boki, ako izuzmemo komad „Lukrecija iliti Ždero”. Poželeli smo da odškrinemo malo tu bokeljsku škrinju bogatu istorijom, legendama, kulturom, tradicijom i kada smo uspeli sa „Bokeškim de-molom” svesno smo nastavili sa tim neiscrpnim temama. Isto tako, svesni smo da je priča mogla da krene i drugim putem, da predstava nije uspela. Naše sledeće predstave morale su u nekom segmentu svoga bića, takođe, mirisati na Mediteran – kaže Milena Radojević i objašnjava kako proteklih godina Centar za kulturu Tivta istrajavao na svom umetničkom putu.

– Kada smo se posle rata vraćali sebi najpre smo morali da stvorimo preduslove infrastrukture i prostora. Bez toga nema kulture ni razvoja kulture. Svaka druga improvizacija je jako skupa i ne doprinosi razvoju umetnosti. Cenim ambijentalno pozorište, i trgove i gradove, ali bez svoga prostora i tačno definisane scene, bilo da je to zimska ili letnja ne može se razvijati kultura. Utrošili smo nekoliko godina dok smo obnovili letnju pozornicu. Možete misliti koje je Tivat imao vizije, ako se zna da je još 1962. godine sagrađena zgrada, ali je propala u zemljotresu. Ovo zdanje  sanirano je 1992. kada, dok smo osam godine kasnije obnovili letnju pozornicu. Ujedno smo sanirali i malu scenu atrijuma Buća.

Milena Radojević važi za energičnu, smelu ženu. Tokom proteklih godina sigurnim koracima uzdigla je Centar za kulturu Tivta na zavidan nivo, ali i vratila pozorišnu publiku.

– U Tivtu je tokom proteklih godina život i inače bio težak, a kulturni je potpuno zamro. Kada smo uspeli da vratimo publiku shvatili smo da imamo uslova da počnemo da se bavimo sopstvenom produkcijom. Nadamo se da će se u narednom periodu ovde stvoriti i institucija pozorišta. Da li će ono biti opštinsko ili regionalno, jer ima i takvih naznaka, skoro da i nije nebitno. Verujemo da ćemo uspeti da ubedimo opštinu i Ministarstvo kulture Crne Gore i da će se ovde vrlo brzo desiti pozorište kao institucija kulture. Naš predlog jeste da to bude producentsko pozorište po principu Zvezdara teatra, sa stalno zaposlenim ljudima u tehnici i organizaciji, a sve drugo su gostujući ljudi po ugovoru: glumci, reditelji, scenografi, kompozitori. Jednostavno, fasciniralo me je kada sam videla da je Tivat još 1920. godine imao svoje amatersko pozorište i da su ljudi sa pozivnicama, kao i danas išli na premire. Znači da postoji neka tradicija i kontinuitet i da postoji školovana publika koju treba negovati. Teško jeste, ali bez donošenja radikalnih odluka teško da se možete izdići iz prosečnosti – objašnjava Milena Radojević.

B. G. Trebješanin