Visoka cena slobode

Prokuplje – Međunarodna anketna komisija navela je da je u gušenju oružane pobune na jugu Srbije 1917. godine stradalo više od 20.000 Topličana i Jablaničana, dok je anketni odbor Narodne skupštine procenio, posle popisa najvećeg broja žrtava, da je u tom topličkom ustanku stradalo više od 35.000 boraca i civila, uglavnom staraca, žena i dece.
Istoričari, međutim, tvrde da sve žrtve još nisu prebrojane iako je proteklo skoro celo stoleće. Kad su u zimu okupacione vlasti počele da regrutuju srpske mladiće u svoju vojsku, narod je masovno ustao da se suprotstavi odvođenju svoje dece koja bi trebalo da idu na Solunski front i tamo pucaju na svoje dedove, očeve i braću. Ustanak je, u stvari, pripreman još od samog odlaska srpske vojske kroz Albaniju. Njegov istinski pokretač i vođa bio je Kosta Vojinović, koji je kao ranjenik ostao u Kosovskoj Mitrovici.

Čuvši za ozbiljne pripreme oružanog otpora, srpska vlada je u Toplicu poslala Kostu Milovanovića Pećanca. On je ovamo doleteo avionom i bila je to prva upotreba letelice iza linije fronta, kao što je i Toplički ustanak bio jedini u celoj porobljenoj Evropi. Ustanici su, posle žestokih borbi 26. i 27. februara, uspeli da savladaju jaku bugarsku posadu i oslobode Kuršumliju.

Već 3. marta oslobodili su i Prokuplje, a zatim i Bojnik, Lebane i druga mesta duž Toplice, Jablanice i Južne Morave, sve do Kukavice na jugu i Jastrepca na severu, od Ozrena na istoku do Kopaonika na zapadu. Stvorili su veliku slobodnu teritoriju i organizovali narodnu vlast. Sloboda je, međutim, trajala samo nešto više od mesec dana. Velike snage morao je okupator da angažuje da bi ugušio ustanak. Bugari, Austrijanci i Nemci žestoko su se svetili stanovništvu: pobijeno je ili oterano u logore sve što je na bilo koji način bilo povezano sa ustankom, čak i žene i deca, spaljeno je više od pet hiljada kuća i više od 16.000 ekonomskih objekata.

Kosta Vojinović, opkoljen bugarskom poterom u jednoj vodenici kod sela Grgura podno Kopaonika, izvršio je samoubistvo, ne želeći da se živ preda neprijatelju. Kosta Pećanac je uspeo da izbegne sve potere i da dočeka dolazak srpske vojske. Uprkos neviđenim žrtvama, Toplički ustanak je ostao kao trajni simbol nepristajanja na ropstvo i oduzimanje delova otadžbine. Bugari su, naime, tada jug Srbije bili praktično anektirali, zabranjujući sve što je srpsko: škole, knjige, crkvu, pismo, pa čak i govor. U ovom kraju se devedeseta godišnjica ovog po svemu izuzetnog istorijskog događaja obeležava, reklo bi se, skromno.

Pored feljtona koji upravo izlazi u "Politici", možda je, u stvari, najveći doprinos značaju ovog ustanka dao književnik Ivan Ivanović, koji je upravo objavio prvi deo svog trotomnog romana sa tom tematikom. Članovi Udruženja Topličana i društava za negovanje tradicija iz oslobodilačkih ratova juče i danas posetili su spomen-obeležja događaja iz ustanka, dok će centralna svečanost biti održana u Grguru 3. marta.

Osim crkvenog pomena, u spomen-sobi ustanka biće priređen istorijski čas na kojem će dr Božica Mladenović, istoričar, koja je najveći deo svog naučnog rada posvetila upravo ovom ustanku, govoriti o njegovom značaju za srpsku istoriju i predstaviti drugo izdanje svoje knjige "Svedočenja o Topličkom ustanku". Njoj će se pridružiti i Petko Marjanović, viši kustos muzeja u Prokuplju, svojim postavkama dokumenata i knjigom o Topličkom ustanku.