U glavi stih, u ruci štoperica

Kao veliki pobornik fiskulture i zdravog života, svuda i na svakom koraku, pesnik Laza Kostić bavio se sportom. Vojvođani su ga viđali na ulicama Sombora i Novog Sada kako svakodnevno trči u kaputu (cilindar je držao u ruci i ako bi naišao na neku damu, stavio bi šešir, pozdravivši je uz naklon), preskakao je stepenice u Matici srpskoj, verao se uz sremske hrastove još od najranijeg detinjstva, a đulad je dizao uz čučnjeve.

Pokrenuo je inicijativu za osnivanje Udruge vatrogasne, jačačke i veslačke „Soko” 1872, koja se 1885. deli i osniva se „Danubius”, prvi veslački klub u Jugoslaviji, čiji je Kostić osnivač i predsednik. Na ovogodišnjim Olimpijskim igrama u Londonu „Danubius” će otpočeti pregovore o pobratimljenju sa prvim veslačkim klubom iz Londona, i to na inicijativu Fonda „Laza Kostić”.

– Želimo da Kostića osvetlimo iz više uglova. Na Kulturnoj olimpijadi u Londonu predstavili smo ga kao prvog prevodioca Šekspira kod nas, sada ćemo staviti akcenat na njegov sportski duh putem plakata Atile Kapitanja i knjižice koju je fond priredio „Laza Kostić i mi: sport, zdravlje i lepota”. Na Noći muzeja 2010. pokazali smo i „čuvenu” Kostićevu štopericu, poklon mecene Gedeona Dunđerskog, koja se nalazi u Muzeju Vojvodine – kaže Marina Milić-Apostolović, osnivač fonda, pijanistkinja i profesorka na Muzičkoj akademiji u Novom Sadu.

Kako dodaje, na predlog fonda, 2014. godine u Novom Sadu i Londonu, u saradnji sa Glob teatrom, biće priređen festival „Laza i Vil”, povodom 450 godina od rođenja Šekspira. Pripreme su u toku i za Svetsko bijenale studentskog plakata u decembru u Novom Sadu, gde će, na predlog fonda, studenti iz sveta stvarati na temu „Romeo i Julija”.

– Svaka zemlja na svetu ima svog Lazu koji je prevodio Šekspira.

Kostićeva zamisao bila je da najveće ideje sveta treba da se kaleme kod nas i zato je približio velikog pisca našoj publici. Mi želimo da svetu pokažemo ko je bio Kostić –  pesnik, dramski pisac, doktor prava, novinar i poliglota, kaže naša sagovornica koja je kao 28-godišnja devojka osnovala fond u Londonu, gde je devedesetih bila na studijama klavira, kao jedini student profesora Džona Lila.

– Cilj fonda je da promoviše Kostićevo delo, ali i srpsku umetnost. Moj otac, advokat Tomislav Milić, od najranijeg detinjstva vodio me je u svoj i Lazin rodni Kovilj i pokazivao mi ploču na rodnoj kući pesnika, na kojoj stoji uklesano: „Za narod sve što znam, za narod sve što smem, za narod živim, ja za narod mrem, Dr Laza Kostić” O Lazi sam slušala i u Somboru, majčinom rodnom mestu, gde se Laza oženio i gde je sahranjen, navodi Marina Milić-Apostolović.

Prema njenim rečima, te 1991, kada je fond osnovan, obeležavalo se 150 godina od rođenja našeg pesnika, počeo je raspad Jugoslavije, a ljudi se nisu navikli i nisu se osećali sigurnim da podrže nešto što je srpsko. Ufond su, kako dodaje, tada više ulagali Britanci nego Srbi.

– Nameravala sam da ispravim nepravdu prema Kostiću. Kada bi ga videli kako trči ulicama Novog Sada nazivali bi ga „ludi Laza” – čoveka koji je govorio sedam jezika i bio ispred svog vremena. Na studijama sam postala svesna zapostavljenosti srpske kulture. Videvši da je Kostić u Novom Sadu organizovao 300-godišnjicu od rođenja Šekspira, da se 50 godina bavio prevodom ovog barda, i da je bio idealna srpsko-britanska veza za pospešivanje diplomatskih odnosa i kulturno povezivanje dve zemlje, nije bilo dileme da osnujem fond koji je i za vreme sankcija, angažovao strane umetnike (pijaniste Pirsa Lejna, Džulijusa Drejka, soprana Patrišu Rozario...) da izvode dela srpskih autora. Fond je 2009. dobio sestrinski ogranak u Beogradu, kaže Marina Milić-Apostolović i naglašava da će i ubuduće biti svežih ideja za predstavljanje svestrane ličnosti našeg pesnika.

M. Sretenović