Iza glavnih vrata

Pula – Nijedan veliki filmski festival, a Pula to bez sumnje jeste, ne može bez skandala pa makar on bio isfabrikovan, kao što mi se čini da ovaj jeste. Naime, iz nacionalne konkurencije i trke za „Zlatnu arenu” izostao je jedan naslov, film „Djeca jeseni” Gorana Rukavine, što je pisac ovih redova unapred znao, ali očigledno da to nije znala, ili se pravi da ne zna, hrvatska filmska javnost. Sada se o mogućim uzrocima povlačenja ovog filma iz konkurencije raspredaju razne priče, koje podgrevaju mediji, uvek željni afera s kojima bi punili svoje stranice tokom ovih letnjih, tradicionalno događajima „mršavih” dana.

Da se slučaj izostanka „Djece jeseni” nekako sam nacrtao kao meta, krivi su pomalo i organizatori festivala, ali i autori i producenti ovog filma, jer nisu dali pravovremenu informaciju o razlozima. Umetnički direktor festivala Zlatko Vidačković je u svojoj izjavi lokalnim medijima bio veoma kratak rekavši: „Film je dovršen i ja sam ga, naravno, video kao i sve druge filmove, ali ga je producent povukao zbog finansijskih problema”, uputivši novinare da odgovore potraže na adresi producenta Zvonimira Munivrane, ujedno i scenariste filma. Ni on nije bio baš voljan da širi priču, pa je samo šturo naveo kako želi „pustiti festival da prođe bez ikakve hipoteke povučenog filma, a onda se javno oglasiti o ovom pitanju”.

I „Pandorina kutija” je tako otvorena, pa se stiglo čak dotle da se trenutno „nepogrešivo priziva sećanje na verovatno najveći skandal koji je u novije vreme protresao Pulski festival, onaj pre sedam godina kad je Hrvoje Hribar nekoliko sati pre zakazane projekcije filma „Što je muškarac bez brkova” obavestio upravu festivala da film nije dovršen. O tome danas piše riječki „Novi list”, usmeravajući svakog iole obaveštenog čitaoca da bi se krivac možda mogao potražiti na Hribarovoj adresi, jer on je poslednjih godina direktor HAVC-a (Hrvatski audio-vizuelni centar, pandan našem FCS-u). I tako redom...

I dok se hrvatske kolege zabavljaju ovim slučajem, na glavnoj festivalskoj sceni neometano se smenjuju glavni takmičarski filmovi. Baš kao što je svojevremeno obećao, producent Boris T. Matić stigao je u Pulu sa novim omnibus filmom „Zagrebačke priče, drugi deo”, koji se, sudeći po sinoćnim reakcijama, dopao publici. Posle uspeha prvih „Zagrebačkih priča”, bio je raspisan novi konkurs na koji se javilo čak 142 autora scenarija, ali je za realizaciju odabrano šest. Drugi omnibus istog naslova je, dakle, filmska zbirka od šest priča koje povezuje istovetna zadata nit – ljubav i porodica u današnjem Zagrebu. I čitava stvar je, uprkos različitom kvalitetu pojedinačnih kratkih filmova, kao celina sasvim uspela. Zapravo, najveći kvalitet i jeste u tome što je na ovaj način i kratka igrana forma stigla pred džinovsko gledalište pulske Arene (šest hiljada mesta!).

Večeras susret sa zahtevnom i iskusnom pulskom publikom ima „Halimin put”, novi film Arsena Ostojića („Ta divna splitska noć”, „Ničiji sin”), rađen u koprodukciji Hrvatska–BiH–Slovenija. Film je nastao prema scenariju bosanskog scenariste Feđe Isovića i reč je o emotivno nabijenoj priči o dobroćudnoj muslimanki Halimi iz Bosanske Krajine, koja traži posmrtne ostatke svoga muža i sina jedinca, koji su tokom rata likvidirani. Da bi pronašla posmrtne ostatke sina, Halima mora da pronađe i svoju davno odbeglu nećaku koju nije videla 20 godina jer se udala za Srbina, zato što je ona prava majka tog stradalog deteta.

Među glavnim adutima ovog filma koji je Arsenić ipak prenatrpao dramom, svakako je hrvatska glumica Alma Prica u zahtevnoj naslovnoj ulozi, ali i izvanredna fotografija maestralnog snimatelja Slobodana Trninića Trna koji je i producent ovog filma.

Ponoć u Areni rezervisana je za projekciju filma „Praktičan vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem” Bojana Vuletića, koji je jutros stigao u Pulu sa delom svoje ekipe.