Srbija do Đanija

Da li je lep? Verovatno je u školi devojčicama bio najbolji drug. Da li je mačo? Suzu pušta češće od narikača sa Orlovače. Da li je obrazovan? Stao je kod razlomaka i fotosinteze. Da li je patriota? Velikosrbin je, ali s manom stavlja div-junaka dalaj-lamu ispred Kraljevića Marka.
Dobro, zašto su onda gledaoci novog opskurnog serijala "Velikog brata" euforično glasali za Sašu Đanija Ćurčića, zadnja pošta Besni Fok? Šta se to dogodilo pa su se Srbi i ostale etničke zajednice masovno identifikovali s jednim od najvećih luzera u istoriji ju-fudbala, zaboravljenim fudbalerom OFK Beograda, Partizana, Kristal palasa, Boltona, Aston vile, Metrostarsa, u orvelovsko-grandovskom rijaliti kavezu?

Gledajući Đanija dok je lebdeo na nebesima, oni su zapravo videli svoj odraz. Gubitnici u ratovima i tranziciji, koji su verovali u lažne proroke, prepoznali su sebe u jednom od poslednjih romantičnih igrača svetskog fudbala, spremnog da proćerda svoj talenat i budućnost – legenda kaže, više od 10 miliona funti – a onda u kafani "Gadafi" u Borči nostalgično peva narodnjake s kamiondžijama, na putu za nigde.

A na početku priče, i Srbi i Sale su imali sve. Talenat, povoljne uslove za igru, čak i naklonost sudija u prvim minutima velikog meča koji ih je čekao. Početak je devedesetih, sjajni desni vezni OFK Beograda, zbunjen velikim svetom, u apartmanu hotela "Metropol" pravi račun od 100.000 maraka, bacajući ih u dekolte rumunske striptizete. Napolju njegovi sunarodnici stavljaju sudbinu na kocku i imetke i ušteđevine ubacuju mama Dafini u nedra. Đani prelazi u Partizan, a Srbi kod tata Jezde. Onda šalju razglednice na Kipar. Đaniju smeta sunce i odlazi u maglovitu Premijer ligu. Očarava navijače, plavuše i tabloide. Troši stotine hiljada funti za noć, juri svetske manekenke, a uz asistenciju najvećeg cirkuzanta NBA lige Denisa Rodmana. Onda ostaje bez igde ičega. Izbacuju ga iz svetskog fudbala bez otpremnine i socijalnog programa.

Demokratski svet nas negde u isto vreme poziva da prestanemo da pravimo incidente na gostujućem terenu, da prekinemo da sanjamo kako je moguće vratiti točak istorije unazad i da najzad promenimo lošeg trenera u prelaznom roku. Srbija je, od Tokija do Đanija, prevalila dugačak put. Bilo je dirljivo gledati njegovo katarzično suočavanje sa prošlošću u kič-zatvoru Big bradera, kada se izvinio svojim roditeljima i bliskim osobama zbog bola koji im je naneo. Zato je rijaliti Srbija tako melodramatično glasala za desnog veznog koji je Ivicu Osima naterao da ga proglasi jednim od poslednjih čuda SFRJ.

Stvar je jednostavna: i Đani i Srbi očajnički traže još jednu priliku. Princ od Besnog Foka opet je dobio novac i slavu, a mi mogućnost da igramo kvalifikacije za ulazak u ligu zvanu EU. Uz slatku osvetu komesaru Renu i tri osvojena boda na njegovom terenu.

Da li će Srbija i njen nestašni rijaliti sin promašiti i ovu šansu?