Od užine do agresora

Ovčar Banja – Docent na katedri za biologiju Agronomskog fakulteta u Čačku dr Goran Marković jedan je od najupućenijih istraživača i poznavalaca ribljeg sveta u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, ali se i on iznenadio na pecanju. Ispod brane u Međuvršju, 10. avgusta, ulovio je primerak glavoča, kojeg nije bilo na spisku stanovnika jezera.

– Ulovljenu ribu poslao sam Biološkom institutu u Beograd na analizu. Glavoč je poreklom iz Kaspijskog mora, ima ga u manjem delu tokova Dunava i Save, ali dosad nije registrovan u Zapadnoj Moravi – kaže Marković za „Politiku”.

Ulovljeni predstavnik riblje vrste nije jedini novajlija u klisuri koju je naša država proglasila predelom izuzetnih odlika. Tokom dve poslednje decenije, u životnoj sredini čačanskog kraja pojavilo se mnoštvo novih biljnih i ribljih vrsta i insekata, koje su istraživači brzo proglasili invazivnim. Ambrozija i kiselo drvo već imaju neki boravišni staž na ovom području, pre nekoliko leta doletela je i azijska višebojna bubamara ili buba veštica, kao vrsta insekta ekstremno visokog rizika zbog direktnog uticaja na korisni biljni svet.

U Zapadnoj Moravi i dva veštačka jezera množe se uljezi, beli amur, babuška i sunčica. Prošlog aprila je u Međuvršju upecan beli tolstolobik težak čak 24 kilograma. A jezero je prošlog leta premrežio  – vodeni orah.

Za vreme „Eko-fera” u Beogradu, 12. oktobra, docenti AF iz Čačka, dr Marković i dr Snežana Tanasković, prikazali su rezultate istraživanja o invazivnim vrstama u Moravičkom okrugu.

– Problem invazivnih vrsta jeste zagonetka ne samo za nas u Srbiji, već i u čitavom svetu.U prilog ovome idu i rezultati ankete sprovedene sa 214 ispitanika, jer ukazuju na opšte nepoznavanje termina, uloge i značaja invazivnih vrsta na biodiverzitet i humanu populaciju – kaže Snežana Tanasković za naš list.

Prirodnjaci iz ovog grada su sačinili i „Program suzbijanja invazivnih vrsta na teritoriji Čačka”. Međutim, uočena je nezainteresovanost meštana za učešće u javnim akcijama uklanjanja invazivnih novajlija.

Za riblje vrste, tolstolobik i glavoč recimo, pretpostavlja se da su do klisure došle spontanim širenjem svog areala, ali za vodeni orah nema pouzdanog objašnjenja. Prvi primerci u zapadnoj Srbiji uočeni su prošle godine na jezeru HE „Međuvršje”, a već ovog leta biljka je preuzela ogromnu površinu. Vodeni orah ili orašak je plutajuća, ukorenjena biljka, stabljike duge po nekoliko metara. Plod nalik kestenu sadrži 52 odsto skroba i 15 procenata belančevina. Od davnina je korišćen za ishranu ljudi i životinja, a i danas se za te potrebe uzgaja u Kini i Indiji. Ali, u SAD se smatra korovom koji samo troši kiseonik u vodi. Kad nas ga ima u rukavcima Dunava, najviše u Agli bari kod Sremskih Karlovaca.

– Ne znamo da li je pojava oraška u jezeru Međuvršje posledica slučajnog ili namernog unošenja, ali je zanimljivo da ova biljka opstaje samo u vodama u kojima bar 63 dana godišnje temperatura dostiže najmanje 22 stepena Celzijusa. Ovo, istovremeno, svedoči da je voda u jezeru iz godine u godinu toplija – veli Marković.

Svaka nova vrsta koja se pojavi, bez obzira koliko bila beznačajna, korisna ili štetna, remeti postojeću ravnotežu u ekosistemima i zahteva da na to obratimo posebnu pažnju, zaključuju biolozi sa Agronomskog fakulteta u Čačku.