Lice za prošlost, lice za budućnost

53. SOLUN

Solun – Osnivanje Kinoteke u Solunu je dugo bio moj cilj, kao preduslovza unapređenje kulture i filma u gradu koji se može pohvaliti dugom tradicijom pružanja podrške ovoj umetnosti – izjavio je direktor Solunskog festivala Dimitris Eipides na zvaničnoj inauguraciji novoosnovane filmske institucije koja nije do sada postojala u Grčkoj. Doprinos Solunskog festivala sa svoja dva podjednako značajna krila – igranog filma i dokumentarnih ostvarenja – inicijativi i konačnoj realizaciji projekta osnivanja Kinoteke ogroman je. Čitav grad je za poslednjih pet decenija njegovog postojanja evoluirao u kulturni i filmski centar i Grčke i Balkana, a sam čin osnivanja Kinoteke je i mali poklon gradu za 100-godišnjicu njegovog oslobođenja.

O prvim koracima solunske Kinoteke govorio je i gradonačelnik Janis Butaris, otkrivajući da će za početak ona biti pravi filmski muzej, ali da ima i sve izglede da se razvija i kao filmski centar koji će poslovati tokom cele godine. I Butaris i Eipides su se posebno zahvalili i slavnom reditelju Kosti Gavrasu koji je i predsednik Kinoteke Francuske. „Umetnička i istorijska uloga kinoteke je veliki deo moje životne misije i ja sam se tome iskreno posvetio”, izjavio je u Solunu Kosta Gavras, koji je susret sa publikom imao i povodom grčke premijere njegovog poslednjeg političkog trilera „Kapital”. Kako su u filmu glavni junaci „krojači sudbina”, bankarski moguli Francuske i SAD, ne čudi burna reakcija grčkih gledalaca koji su među Gavrasovim „negativcima” prepoznali i sve one protiv kojih i ovih dana burno štrajkuju...

U prvoj polovini glavnog takmičarskog programa nadmoćno se izdvojio turski debitantski film „Kalup” Alija Ajdina, kao izvanredan primer toga kako poštovanje i sleđenje uzora – u ovom slučaju filmova reditelja Nurija Bilgea Čejlana – ne mora da znači puko kopiranje, ukoliko se poradi na čvrstoći sopstvene priče, stila i autentičnosti, što je Ajdinu itekako pošlo za rukom. Ajdinov „Kalup” je vizuelno-poetski raskošan film stanja, blistava studija karaktera i melanholični portret novije istorije zemlje, priča sporog ritma, a uzbudljivih kadrova, o ostarelom čuvaru pruge u turskoj nedođiji, koga u životu održava jedino želja da sazna sudbinu svog sina disidenta, nestalog još pre 18 godina. U svemu tome, uočljiv je i Ajdinov izoštreni pogled na svet i društvena zbivanja, što njegov film čini i visoko referentnim i krajnje uspelim debitantskim filmskim delom, koje je za svoje kvalitete nagrađen i u Veneciji.

Jak utisak ostavlja i grčki debitantski film „Hara” (sreća) Ilijasa Janakakisa, priča o ženi koja iz jednog porodilišta odnosi tuđe dete i prema njemu se odnosi kao najbolja majka na svetu. Uhapšena zbog otimice, ali i ubistva iz samoodbrane, Hara završava sama sa sobom u zatvorskoj ćeliji, licem u lice sa svojom istinom, birajući za svoju odbranu apsolutnu tišinu. Janakakis filmsku naraciju vodi postepeno budeći duhove prošlosti, čemu izvanredno doprinosi estetika crno-belog filma i stilizovanih crno-belih fotografija, koncipirajući jednu životnu nesreću kao zaglušujuću uspavanku, koja emotivno uključuje i gledaoce...

Od filmskih debitanata koji se takmiče za nagradu „Zlatni Aleksandar” viđeni su još i maglovito-misteriozni iranski „Tabur” Vahida Vikilifara, poludokumentarističko-dinamični „Deca Kinšase” Marka-Anrija Vajnberga i solidni ruski film „Živeti” Vasilija Sigareva, mračna hiperrealistička drama o teškoćama suočavanja sa tragedijama u životu. U popularnom „Balkanskom pregledu” grčka publika bila je sinoć u ponoć u prilici da vidi srpski film „Klip” Maje Miloš, dok je programu „Grčki film 2012” prikazan koprodukcijski film „Crna Zorica” Kristine Hadžiharalambus i Radoslava Pavkovića.

 -------------------------------------------------------------

Nagrađen projekat Mirjane Karanović

U radnom delu Generalne skupštine SEE-Network, Filmske mreže zemalja jugoistočne Evrope, predstavljeno je osam novih projekata iz osam zemalja članica, a među nagrađenima (5.000 evra za razvoj) našao se i filmski projekat „Druga žena” koji kao scenarista i koreditelj (zajedno sa Stevanom Filipovićem) potpisuje naša glumica Mirjana Karanović. Među laureatima je i hrvatska koprodukcija „Ljepši kraj”, koji će prema scenariju Marjana Alčevskog režirati beogradski reditelj Radivoje Andrić. U radu skupštine učestvovao je i jedan od inicijatora, osnivača i dugogodišnji predsedavajući SEE-Network (Srbija je preko Instituta za film jedna od inicijatora ove mreže) – Miroljub Vučković, v.d. direktor Filmskog centra Srbije.