Лице за прошлост, лице за будућност

53. СОЛУН

Солун – Оснивање Кинотеке у Солуну је дуго био мој циљ, као предусловза унапређење културе и филма у граду који се може похвалити дугом традицијом пружања подршке овој уметности – изјавио је директор Солунског фестивала Димитрис Еипидес на званичној инаугурацији новоосноване филмске институције која није до сада постојала у Грчкој. Допринос Солунског фестивала са своја два подједнако значајна крила – играног филма и документарних остварења – иницијативи и коначној реализацији пројекта оснивања Кинотеке огроман је. Читав град је за последњих пет деценија његовог постојања еволуирао у културни и филмски центар и Грчке и Балкана, а сам чин оснивања Кинотеке је и мали поклон граду за 100-годишњицу његовог ослобођења.

О првим корацима солунске Кинотеке говорио је и градоначелник Јанис Бутарис, откривајући да ће за почетак она бити прави филмски музеј, али да има и све изгледе да се развија и као филмски центар који ће пословати током целе године. И Бутарис и Еипидес су се посебно захвалили и славном редитељу Кости Гаврасу који је и председник Кинотеке Француске. „Уметничка и историјска улога кинотеке је велики део моје животне мисије и ја сам се томе искрено посветио”, изјавио је у Солуну Коста Гаврас, који је сусрет са публиком имао и поводом грчке премијере његовог последњег политичког трилера „Капитал”. Како су у филму главни јунаци „кројачи судбина”, банкарски могули Француске и САД, не чуди бурна реакција грчких гледалаца који су међу Гаврасовим „негативцима” препознали и све оне против којих и ових дана бурно штрајкују...

У првој половини главног такмичарског програма надмоћно се издвојио турски дебитантски филм „Калуп” Алија Ајдина, као изванредан пример тога како поштовање и слеђење узора – у овом случају филмова редитеља Нурија Билгеа Чејлана – не мора да значи пуко копирање, уколико се поради на чврстоћи сопствене приче, стила и аутентичности, што је Ајдину итекако пошло за руком. Ајдинов „Калуп” је визуелно-поетски раскошан филм стања, блистава студија карактера и меланхолични портрет новије историје земље, прича спорог ритма, а узбудљивих кадрова, о остарелом чувару пруге у турској недођији, кога у животу одржава једино жеља да сазна судбину свог сина дисидента, несталог још пре 18 година. У свему томе, уочљив је и Ајдинов изоштрени поглед на свет и друштвена збивања, што његов филм чини и високо референтним и крајње успелим дебитантским филмским делом, које је за своје квалитете награђен и у Венецији.

Јак утисак оставља и грчки дебитантски филм „Хара” (срећа) Илијаса Јанакакиса, прича о жени која из једног породилишта односи туђе дете и према њему се односи као најбоља мајка на свету. Ухапшена због отимице, али и убиства из самоодбране, Хара завршава сама са собом у затворској ћелији, лицем у лице са својом истином, бирајући за своју одбрану апсолутну тишину. Јанакакис филмску нарацију води постепено будећи духове прошлости, чему изванредно доприноси естетика црно-белог филма и стилизованих црно-белих фотографија, конципирајући једну животну несрећу као заглушујућу успаванку, која емотивно укључује и гледаоце...

Од филмских дебитаната који се такмиче за награду „Златни Александар” виђени су још и магловито-мистериозни ирански „Табур” Вахида Викилифара, полудокументаристичко-динамични „Деца Киншасе” Марка-Анрија Вајнберга и солидни руски филм „Живети” Василија Сигарева, мрачна хиперреалистичка драма о тешкоћама суочавања са трагедијама у животу. У популарном „Балканском прегледу” грчка публика била је синоћ у поноћ у прилици да види српски филм „Клип” Маје Милош, док је програму „Грчки филм 2012” приказан копродукцијски филм „Црна Зорица” Кристине Хаџихараламбус и Радослава Павковића.

 -------------------------------------------------------------

Награђен пројекат Мирјане Карановић

У радном делу Генералне скупштине SEE-Network, Филмске мреже земаља југоисточне Европе, представљено је осам нових пројеката из осам земаља чланица, а међу награђенима (5.000 евра за развој) нашао се и филмски пројекат „Друга жена” који као сценариста и коредитељ (заједно са Стеваном Филиповићем) потписује наша глумица Мирјана Карановић. Међу лауреатима је и хрватска копродукција „Љепши крај”, који ће према сценарију Марјана Алчевског режирати београдски редитељ Радивоје Андрић. У раду скупштине учествовао је и један од иницијатора, оснивача и дугогодишњи председавајући SEE-Network (Србија је преко Института за филм једна од иницијатора ове мреже) – Мирољуб Вучковић, в.д. директор Филмског центра Србије.