Božić i Milica

Četvrti decembar tekuće godine.Danas je u Hamburgu pao prvi sneg. Kolaps u saobraćaju očekivan, iako debljina snežnog pokrivača nije veća od jednog centimetra. I pored hladnog i tmurnog dana u vazduhu se oseća uzbuđenje zbog predstojećih božićnih praznika.

U skladu sa tradicijom već u novembru se u radnjama mogu kupiti ukrasi za kuću, božićne čokoladice, čokolade u obliku Deda Mraza, božićni kalendari koji se otvaraju od 1.decembra svake dana u nedelji, i tako se odbrojava vreme do katoličkog Božića.

Ljudi drugih veroispovesti takođe slave katolički Božić - ne lično i u duši, ali prate običaje: Kiti se jelka, ukrašava kuća, mese keksovi, peče patka.. ako ne zbog sebe a ono zbog dece,jer deca na dan Božića primaju poklone, koji ih čekaju ispod božićnog drveta.

U gradu ispred svih većih tržnih centara su podignute drvene kućice, sa različitom ponudom. Tako u jednoj kupite pečenu kobasicu na roštilju, u drugoj vruće krofne, zatim je tu i nezaobilazno kuvano vino sa rumom i cimetom, pečeno kestenje i ostale poslastice za telo i dušu.

Božićna muzika se čuje sa svih strana, nasmejana lica ljudi koji kupuju poslednje poklone za svoje najmilije, Deda Mrazovi u sankama koji se slikaju sa decom, upotpunjuju idilu predstojećih praznika. Božić se slavi obićno kod kuće u krugu porodice ili se isto tako ide kod nekog od familije.Tradicionalno jelo je pečena patka ili guska, a isto tako ko voli ribu sprema šarana. Interesantno je da šarana možete kupiti samo pred Božić.

Tokom godine se veoma teško može naći, jer mu - kažu prodavci - nije sezona.Deca uveliko sastavljaju spiskove želja sa poklonima koje očekuju od Deda Mraza (čitaj mame i tate). Pre Božića, 6. decembra se slavi Nikolaus. Po našem kalendaru to je 19. decembar, Sveti Nikola. Nikolaus je u katolićkoj veri Deda Mraz.Deca uveče 5.decembra očiste svoje cipele, i onda im u toku noći Deda Mraz ostavi u cipelama poklončiće. Mislim da je Božić u Nemačkoj prvenstveno praznik za decu, i ona mu se najviše raduju.

Četvrti decembar tekuće godine. Prizren. Mala Milica je jedina Srpkinja koja je krenula u srpsku školu u Prizrenu. Jedini đak i jedino dete. Jedina nosilja i nada Pravoslavlja u tom gradu. Mala Milica ima 7 godina.Ona pohađa školu u Hramu Svetog Đorđa. Ona je jača od države koja ju je ostavila. Ona sa svojih 7 godina, je jača i od političara koji se bore za njena prava. Ona je jača od svih, a da nije ni svesna toga. Jer je jedina.

Njene želje nisu Nintendo, novi tv, ili bicikl..njene želje su da dobije lektiru od 1. do 4. razreda. Možda joj je potajna želja da se igra sa decom ispred zgrade, ali norme su takve, da ona to i ne sme da želi.

Milica ima deku koji je čuva. Jer ona ne sme sama sa majkom da šeta gradom. Pitam se, da li Deda Mraz može Milicu da prenese na neko srećnije i mirnije mesto? Pitam se, da li Milica ima pravo na svoje detinjstvo? Da li ima pravo da kiti jelku i da ima želje? Da se smeje sa dragim ljudima, grudva i igra na snegu? Da li Milica ima pravo da sedi sama u klupi? Da nema najbolju drugaricu? Da moli za pomoć?

Pred božićne i novogodišnje praznike, imam želju: da sve Milice i ostale devojčice i dečaci koji nemaju slobodu kretanja i normalne uslove za život, budu srećni, zdravi i da mirno spavaju.

Sve najbolje povodom predstojećih praznika.

K.Marković, Hamburg, Nemačka

..............

NAPOMENA: Molimo vas da imate u vidu da nije dozvoljeno prenositi tekstove sa rubrike bez prethodnog pisanog odobrenja autora i Politike Online jer se time dvostruko krše autorska prava. Nepoštovanje ove zabrane proizvešće zakonske posledice. Redakcija.