Божић и Милица

Четврти децембар текуће године.Данас је у Хамбургу пао први снег. Колапс у саобраћају очекиван, иако дебљина снежног покривача није већа од једног центиметра. И поред хладног и тмурног дана у ваздуху се осећа узбуђење због предстојећих божићних празника.

У складу са традицијом већ у новембру се у радњама могу купити украси за кућу, божићне чоколадице, чоколаде у облику Деда Мраза, божићни календари који се отварају од 1.децембра сваке дана у недељи, и тако се одбројава време до католичког Божића.

Људи других вероисповести такође славе католички Божић - не лично и у души, али прате обичаје: Кити се јелка, украшава кућа, месе кексови, пече патка.. ако не због себе а оно због деце,јер деца на дан Божића примају поклоне, који их чекају испод божићног дрвета.

У граду испред свих већих тржних центара су подигнуте дрвене кућице, са различитом понудом. Тако у једној купите печену кобасицу на роштиљу, у другој вруће крофне, затим је ту и незаобилазно кувано вино са румом и циметом, печено кестење и остале посластице за тело и душу.

Божићна музика се чује са свих страна, насмејана лица људи који купују последње поклоне за своје најмилије, Деда Мразови у санкама који се сликају са децом, употпуњују идилу предстојећих празника. Божић се слави обићно код куће у кругу породице или се исто тако иде код неког од фамилије.Традиционално јело је печена патка или гуска, а исто тако ко воли рибу спрема шарана. Интересантно је да шарана можете купити само пред Божић.

Током године се веома тешко може наћи, јер му - кажу продавци - није сезона.Деца увелико састављају спискове жеља са поклонима које очекују од Деда Мраза (читај маме и тате). Пре Божића, 6. децембра се слави Николаус. По нашем календару то је 19. децембар, Свети Никола. Николаус је у католићкој вери Деда Мраз.Деца увече 5.децембра очисте своје ципеле, и онда им у току ноћи Деда Мраз остави у ципелама поклончиће. Мислим да је Божић у Немачкој првенствено празник за децу, и она му се највише радују.

Четврти децембар текуће године. Призрен. Мала Милица је једина Српкиња која је кренула у српску школу у Призрену. Једини ђак и једино дете. Једина носиља и нада Православља у том граду. Мала Милица има 7 година.Она похађа школу у Храму Светог Ђорђа. Она је јача од државе која ју је оставила. Она са својих 7 година, је јача и од политичара који се боре за њена права. Она је јача од свих, а да није ни свесна тога. Јер је једина.

Њене жеље нису Нинтендо, нови тв, или бицикл..њене жеље су да добије лектиру од 1. до 4. разреда. Можда јој је потајна жеља да се игра са децом испред зграде, али норме су такве, да она то и не сме да жели.

Милица има деку који је чува. Јер она не сме сама са мајком да шета градом. Питам се, да ли Деда Мраз може Милицу да пренесе на неко срећније и мирније место? Питам се, да ли Милица има право на своје детињство? Да ли има право да кити јелку и да има жеље? Да се смеје са драгим људима, грудва и игра на снегу? Да ли Милица има право да седи сама у клупи? Да нема најбољу другарицу? Да моли за помоћ?

Пред божићне и новогодишње празнике, имам жељу: да све Милице и остале девојчице и дечаци који немају слободу кретања и нормалне услове за живот, буду срећни, здрави и да мирно спавају.

Све најбоље поводом предстојећих празника.

К.Марковић, Хамбург, Немачка

..............

НАПОМЕНА: Молимо вас да имате у виду да није дозвољено преносити текстове са рубрике без претходног писаног одобрења аутора и Политике Online јер се тиме двоструко крше ауторска права. Непоштовање ове забране произвешће законске последице. Редакција.