Platforma razdora

Pošto smo mesecima čekali platformu državnog vrha o Kosmetu, ispostavilo se da je ova koja je izašla iz Predsedništva Srbije suviše komplikovana za sprovođenje.

Hajde što se nije svidela Danijelu Serveru, nemačkom ambasadoru u Prištini i Hašimu Tačiju, ali je veći problem što se nije svidela ni premijeru Ivici Dačiću. Iako se o platformi nije izjašnjavao, nezvanično se može čuti da njome nije oduševljen ni prvi do premijera i lider SNS-a Aleksandar Vučić.

Dačić je odmah rekao da nema nameru da u Briselu stavlja ruku na platformu kao na Sveto pismo, i to još pred Ketrin Ešton.

A onda je u nedelju mrtav-hladan rekao da nikada nije ni bilo planirano da platforma ide u skupštinu. Na takvu drskost nije se odlučio čak ni Borko Stefanović kada je DS shvatio da nema većinu za usvajanje rezolucije u prethodnom mandatu, a koji sadašnju vladu podržava u pregovorima kao da je firma „Stefanović i sinovi”.

Dakle, Dačić je prenoćio, malo porazgovarao sa prijateljima i odlučio da sam napravi „akt o osnovnim principima”, koji bi čista obraza mogao da da na usvajanje ministrima i parlamentu. Kratko rečeno, predsednikova platforma bila bi „propratni dokument” koji bi „ležao” u Predsedništvu „kako našim pregovoračima u dijalogu ne bi bile vezane ruke”.

Znači da će taj vladin „upodobljeni” dokument sadržati sve ono što bi Dačić mogao da postigne u Briselu a što nedostaje Nikolićevoj platformi. Naravno, bez „patriotskog” viška.

Priča se da će platformu „upodobiti” Dačić i Vučić, koji samo na prvi pogled izgleda kao ovlašćeni sudski tumač predsednikove misli. Jer Nikolić nije pisao platformu da bi ušao u trku za „što brže rešavanje kosovskog pitanja”, nego da bi javno mogao da kaže da njegov koncept izgleda drugačije nego vladin.

Otuda i nije iznenađujuća Koštuničina najava da se dogovorio s predsednikom da se u platformu unese odredba kojom se definiše kao pokrajina unutar Srbije.

Predsednikov savetnik Marko Đurić je to malo fleksibilnije objasnio: institucije u Prištini mogu da se tretiraju kao institucije Republike Kosovo u „unutrašnjopolitičkom saobraćaju, ali da su za Srbiju one institucije autonomne pokrajine, i da je moguće da im se ustavnim zakonom delegiraju neka ovlašćenja”.

Predsednikova platforma može da proizvede dva rešenja: da platforma doživi „preokret” i „popravi” se, barem koliko rezolucija o Kosovu koja je 9. septembra 2010. godine usvojena u GS UN, koju je podnela Srbija uz podršku EU, umeste one koju je trebalo da podnese Srbija sama.

Drugo rešenje može da dovede do toga da platforma iz Predsedništva i budući vladin dokument za pregovore sa Prištinom podeli državni vrh.