Revizor u apotekama

U državne apoteke kao da ekonomska kriza nije stigla. Rafovi su puni: lekovi najpoznatijih farmaceutskih stranih kompanija su tu, nema nekih domaćih medikamenata, ali se oni za male pare lako nabave kod privatnika. Državne apoteke su, međutim, prepune lekova koje građani plaćaju sami: protiv glavobolje, zubobolje, kostobolje, zatim sirupa za kašalj, čajeva, vitamina, minerala, pomada i šampona, bebi-kupki i eliksira za najstarije, aparata za merenje pritiska, jastuka za dekubitis, dečjih noša, naočara sa dioptrijom… Nema ni otpuštanja apotekara. Na birou nema nezaposlenih diplomiranih farmaceuta. Gleda običan čovek pa zaključuje da apotekari za naše vreme i prilike žive odlično. Kao bubreg u loju.

Ovu sliku teško je dovesti u vezu sa činjenicom da država odnosno Republički fond zdravstvenog osiguranja za lekove izdate na recept duguje državnim apotekama 13,5 milijardi dinara, odnosno da lekove koje građani dobiju uz knjižicu, država plati tek posle 250, pa čak i 300 dana. Mnogi su se pitali kako državne apoteke uopšte preživljavaju u takvim uslovima.

Onda, ovu dobru sliku o državnim apotekama preko noći pokuša da sruši državni revizor, optužbom da se većina državnih apoteka ogrešila o zakon i da je ono što je moralo da se nabavlja tenderima, odnosno javnim nabavkama, zapravo kupovalo kao da je reč o državnoj imovini. Revizor je javno obelodanio da su uočene nepravilnosti u procesu javnih nabavki oko 33 milijarde dinara i da nije kontrolisana nabavka lekova koji se dobijaju na recept. Apotekari su odgovorili da je revizor dao tendenciozne izjave, zasnovane na pogrešnom tumačenju Zakona o javnim nabavkama i da bi mu, kao državnom organu, bilo bolje da jasno i nedvosmisleno uredi pitanje nabavki lekova u državnim apotekama.

Problem je izgleda i nastao zbog različitog tumačenja zakona, jer nije reč o pojedinačnim izolovanim slučajevima nego je prozvan ogroman broj apotekarskih zdravstvenih ustanova. Istina je da su državne apoteke neki specifični „hibrid” na našem tržištu – jednu istu robu, to jest lek će izdavati na recept, ali i prodavati ga onima bez recepta. Takođe, plate zaposlenima i najam prostora plaćaju se iz onog što se zaradi na tržištu, odnosno takozvanom ručnom prodajom, koja po nekim podacima čini 40 odsto poslovanja.

Posle nalaza revizorske inspekcije, jasno je da će već naredne godine nešto morati da se promeni. Zakon o javnim nabavkama mora da se poštuje, pa direktori apotekarskih ustanova neće moći, kao do sada, da na neki poluprivatan način organizuju prikupljanje ponuda i da to biraju bez prisustva dostavljača tih ponuda. Država će sa druge strane, morati da razmisli kakvu ulogu i način funkcionisanja će ubuduće dati državnim apotekama, jer vreme je da se jasno kaže da li će one poslovati tržišno ili će se i  okačiti na državne jasle.