Nemačka kultura

Kada dođete u Nemačku, prvo što ćete primetiti u bilo kakvoj komunikaciji, bilo da je to prodavačica u prodavnici, putnik u prevozu, ili prijatelji - je veoma česta upotreba reči „Danke“(hvala) i „Bitte“ (molim).

Te dve reči - tako jednostavne i proste, a sa tako velikom težinom, predstavljaju kulturu življenja u Nemačkoj.

Ukoliko dobijete od nekog nešto, obavezno je reći Hvala i Molim. U suprotnom, bićete posmatrani kao neko ko je neučtiv, neobrazovan i nevaspitan, i sledeći put ćete dobiti i takvu uslugu.

Primećujem da je odnos u kući između dece i roditelja isti.

Dete se obrati majci sa: „Draga mama, da li bi bila ljubazna da mi dodaš čašu vode?“ Majka odgovara: „Veoma rado, izvoli!“ Dete se zahvaljuje sa „puno hvala“!

Nebitno je kako se osećate, da li ste tužni, da li vas nešto boli ili ste depresivni, Danke i Bitte se uvek kaže.

Iz te dve reči zaključujem koliko Nemci poštuju druge i ono što drugi čine za njih. Naravno da ima i izuzetaka, i da pričam u globalu, ne izuzimajući pojedinačne slučajeve.

Poredim recimo čist primer iz Srbije, gde sin leži na krevetu i dobacuje majci: „Daj mi vode!“ U Nemačkoj je "strogo zabranjeno" obraćati se nekom u imperativu. Šta možemo zaključiti iz ove dve proste reči? Na kom je nivou kultura kod Nemaca i kod nas?

Da li bi trebalo početi sa te dve reči, kako bi se nešto popravilo, unapredilo, približilo zapadu? A pitanje je i - da li se to želi?

K.M. Hamburg Nemačka

.........................

NAPOMENA: Molimo vas da imate u vidu da nije dozvoljeno prenositi tekstove sa rubrike bez prethodnog pisanog odobrenja autora i Politike Online jer se time dvostruko krše autorska prava. Nepoštovanje ove zabrane proizvešće zakonske posledice. Redakcija.