Немачка култура

Када дођете у Немачку, прво што ћете приметити у било каквој комуникацији, било да је то продавачица у продавници, путник у превозу, или пријатељи - је веома честа употреба речи „Danke“(хвала) и „Bitte“ (молим).

Те две речи - тако једноставне и просте, а са тако великом тежином, представљају културу живљења у Немачкој.

Уколико добијете од неког нешто, обавезно је рећи Хвала и Молим. У супротном, бићете посматрани као неко ко је неучтив, необразован и неваспитан, и следећи пут ћете добити и такву услугу.

Примећујем да је однос у кући између деце и родитеља исти.

Дете се обрати мајци са: „Драга мама, да ли би била љубазна да ми додаш чашу воде?“ Мајка одговара: „Веома радо, изволи!“ Дете се захваљује са „пуно хвала“!

Небитно је како се осећате, да ли сте тужни, да ли вас нешто боли или сте депресивни, Danke и Bitte се увек каже.

Из те две речи закључујем колико Немци поштују друге и оно што други чине за њих. Наравно да има и изузетака, и да причам у глобалу, не изузимајући појединачне случајеве.

Поредим рецимо чист пример из Србије, где син лежи на кревету и добацује мајци: „Дај ми воде!“ У Немачкој је "строго забрањено" обраћати се неком у императиву. Шта можемо закључити из ове две просте речи? На ком је нивоу култура код Немаца и код нас?

Да ли би требало почети са те две речи, како би се нешто поправило, унапредило, приближило западу? А питање је и - да ли се то жели?

К.М. Хамбург Немачка

.........................

НАПОМЕНА: Молимо вас да имате у виду да није дозвољено преносити текстове са рубрике без претходног писаног одобрења аутора и Политике Online јер се тиме двоструко крше ауторска права. Непоштовање ове забране произвешће законске последице. Редакција.