Prijateljski gas

Nije nikakva novost da se politika često ugrađuje u finansijske profite,posebno kada se radi o kompanijama pod kontrolom države.

Takav je recimo ruski „Gasprom”, energetski gigant koji je već duže od četiri decenije najveći snabdevač više od 25 država Evrope gasom.

Među njima i Srbije koja sa ruskom kompanijom ima okvirni sporazum o snabdevanju,po kome se za narednih 10 godina garantuje povlačenje do pet milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Količine su garantovane, energetska bezbednost osigurana, uz uslov da Srbija isplati dug od 30 miliona dolara za gas isporučen u periodu od novembra 2000. do januara 2001.

No, šta je sa cenom? Koliko ona odražava spremnost Kremlja da neka tržišta – ona na kojima postoji konkurencija – osvaja nižim cenama dok na drugim drži punu cenu i potpuni monopol.

Srbija 1.000 kubnih metara ruskog gasa plaća 488 dolara. Prognozira se da će cena gasa za Evropu biti 370 dolara, a u Britaniji 230 dolara.

Koliko je to „prijateljska cena” u vremenima kada Rusija Ukrajini nudi gas po 160 dolara – pod uslovom da se priključi Carinskoj uniji Rusije, Belorusije i Kazahstana?

Dobro je što se Srbija uključila u projekat „Južni tok” – gasovod, skladište gasa „Banatski Dvor” i dogovori o ruskom učešću u elektroenergetici. Ne samo zato što je ovaj gasovod sasvim retka sigurna velika investicija u Srbiji vredna 1,7 milijardi evra, već i zato što je gas iz Rusije nesumnjivo racionalniji izbor nego gas iz, recimo, Alžira.

Ali, nema sumnje da je cena gasa iz Rusije previsoka. „Neprihvatljiva”, kako kaže funkcioner Ministarstva energetike. „Cena gasa mora da ide naniže ili ne moramo da trošimo gas.”

Ne moramo da trošimo gas! Pa svakome je jasno da je Srbija danas u poziciji da nema alternative. Zato gas u Bugarskoj pojeftinjuje a u Srbiji poskupljuje.

Mnogo toga proističe iz činjenice da suzemlje u okruženju sa „Gaspromom” napravile sporazume 50:50, dok je Beograd prihvatio ugovor koji kontrolni paket akcija od 51 procenat daje ruskoj firmi.

Da li je to bila potreba Beograda da zahvali Moskvi za podršku problemu Kosova, ili je rezultat lošeg pregovaranja srpske strane? – možda će se saznati jednog dana.

Dok to ne utvrdimo, o ceni ruskog gasa namenjenog Srbiji  odlučivaće seisključivo u Moskvi. I o njoj ne bi trebalo pregovarati u januaru.

Očito je da je ruski partner taj koji ima ozbiljan finansijski manevarski prostor, ali ispada da sveslovenska i sestrinska pravoslavna Srbija nije klasifikovana kao država koja može da se kvalifikuje za popust.

Ministarka energetike nedavno je u intervjuu „Politici” najavila neizbežnost poskupljenja jevtine struje. Možda bi ova država kod ruskih partnera mogla da se izbori za pojevtinjenje skupog gasa. Argumentima prijateljske politike, kad već nije umela rezonima finansija, ekonomije i sopstvenog interesa.