Nije zakon za tri godine

Više od 40 eksperata iz svih saobraćajnih oblasti biće uključeno u pisanje novog zakona o bezbednosti saobraćaja. Jer, postojeći nije „položio”.

Neki od sadašnjih članova radne grupe bili su i u radnoj grupi koja je pre više od tri godine donela taj dugo najavljivani „revolucionarni” zakon. Zaživeli su kazneni poeni, smanjen je dozvoljeni promil alkohola u krvi vozača sa 0,5 na 0,3, uveden je zatvor za pijanstvo veće od dva promila, pa najavljena ozbiljnija obuka novih vozača, obavezne zimske gume…

Ispostavilo se da je procedura da se upišu kazneni bodovi toliko komplikovana da je tek nekoliko hiljada od ukupno dva miliona vozača „zaradilo” takvu opomenu… Brane se novi-stari predlagači da su i tada hteli da uvedu vožnju bez alkohola, ali im nije prošlo. Pa hoće sada!

U međuvremenu sususedi Hrvati to uveli pa se pokajali i vratili sa „nula nula” na „nula tri” jer su se mnogi bunili, naročito sveštenici zbog pričesta kad mora da se gucnepo božjoj zapovesti, a i zarad turista koji neće na rivijeri da troše evre.

Obavezan zatvor za teško pijanstvo u našem, tek tri godina važećem zakonu, nije dugo izdržao pa je „omekšan” i pretočen u novčanu kaznu, naravno samo za one koji imaju dublji džep.

Zimske gume nemaju ni policajci na patrolnim automobilima a prinuđeni su da kažnjavaju nevoljnike kojima su i letnje gume luksuz…

Auto-škole po novom se još nisu snašle, nemaju učenike jer su svi nagrnuli da to završe po starom, jeftinijem.

Sve skupa, desilo se da su u praksi mnoga rešenja „mutirala”. Stalno upaljena svetla mnoge države su uvele pa ukinule. Naši se premišljaju…

Zakon je tako na kraju ispao klimav a ne ljudi. Sada valjda neće. Rigoroznije će biti novčane kazne, obećavaju, pa čak će pijanim vozačima oduzimati vozila s kojim su napravili nesreću. Ostaje bojazan da će i to u praksi da se iskomplikuje. Vozio pijan, pogazio ljude, a automobil nije njegov. Uzeo ga bratu bez znanja ili gaje ukrao.

Na udaru će bitii putari i njihova odgovornost za saobraćajne nesreće jer se smatra da je veliki broj takvih mogao da bude sprečen boljim održavanjem puteva. A naša putarska preduzeća gotovosva u stečaju. ’Ajde da vidimo kako će to u praksi da se izvede.

Ova nabrajanja su najbolji dokaz da se ponavlja priča koju smo slušali prilikom pripremanja sadašnjeg zakona. E to apsolutno nije dobro.

Pisci zakona prvo treba javno da kažu u čemu su pogrešili, dakle, da pogledaju koje njihove stavove je osporio život. Potom treba dobro da prouče inostrana iskustva da ne bi ponavljali rešenja koja su se u drugim zemljama pokazala kao loša. Nema potrebe da izmišljamo toplu vodu. Ako to budemo ponovo radili zakon ćemo opet menjati za tri godine.Valjda smo naučili: ne pravi se zakon da traje samo tri godine.