Није закон за три године

Више од 40 експерата из свих саобраћајних области биће укључено у писање новог закона о безбедности саобраћаја. Јер, постојећи није „положио”.

Неки од садашњих чланова радне групе били су и у радној групи која је пре више од три године донела тај дуго најављивани „револуционарни” закон. Заживели су казнени поени, смањен је дозвољени промил алкохола у крви возача са 0,5 на 0,3, уведен је затвор за пијанство веће од два промила, па најављена озбиљнија обука нових возача, обавезне зимске гуме…

Испоставило се да је процедура да се упишу казнени бодови толико компликована да је тек неколико хиљада од укупно два милиона возача „зарадило” такву опомену… Бране се нови-стари предлагачи да су и тада хтели да уведу вожњу без алкохола, али им није прошло. Па хоће сада!

У међувремену сусуседи Хрвати то увели па се покајали и вратили са „нула нула” на „нула три” јер су се многи бунили, нарочито свештеници због причеста кад мора да се гуцнепо божјој заповести, а и зарад туриста који неће на ривијери да троше евре.

Обавезан затвор за тешко пијанство у нашем, тек три година важећем закону, није дуго издржао па је „омекшан” и преточен у новчану казну, наравно само за оне који имају дубљи џеп.

Зимске гуме немају ни полицајци на патролним аутомобилима а принуђени су да кажњавају невољнике којима су и летње гуме луксуз…

Ауто-школе по новом се још нису снашле, немају ученике јер су сви нагрнули да то заврше по старом, јефтинијем.

Све скупа, десило се да су у пракси многа решења „мутирала”. Стално упаљена светла многе државе су увеле па укинуле. Наши се премишљају…

Закон је тако на крају испао климав а не људи. Сада ваљда неће. Ригорозније ће бити новчане казне, обећавају, па чак ће пијаним возачима одузимати возила с којим су направили несрећу. Остаје бојазан да ће и то у пракси да се искомпликује. Возио пијан, погазио људе, а аутомобил није његов. Узео га брату без знања или гаје украо.

На удару ће битии путари и њихова одговорност за саобраћајне несреће јер се сматра да је велики број таквих могао да буде спречен бољим одржавањем путева. А наша путарска предузећа готовосва у стечају. ’Ајде да видимо како ће то у пракси да се изведе.

Ова набрајања су најбољи доказ да се понавља прича коју смо слушали приликом припремања садашњег закона. Е то апсолутно није добро.

Писци закона прво треба јавно да кажу у чему су погрешили, дакле, да погледају које њихове ставове је оспорио живот. Потом треба добро да проуче инострана искуства да не би понављали решења која су се у другим земљама показала као лоша. Нема потребе да измишљамо топлу воду. Ако то будемо поново радили закон ћемо опет мењати за три године.Ваљда смо научили: не прави се закон да траје само три године.