U Vrbavi niko bez nadimka

Gornja Gruža – Selo Donja Vrbava je na samom zapadnom rubu Gruže, a u selu žive: Lija, Pevac, Pile, Vepar, Gušter, Guska, Deverike, Žaba, Zec, Koza, Kobac, Kurjak, Magare, Svraka, Sovuljage i Čvorak. Njihove komšije su: Đavo, Rus, Staljin, Tesla, Turčin, Car, Švaba i još mnogo, mnogo drugih, jer niko od 505 žitelja sela (prema popisu od 2011) nije bez – nadimka. Nadimak je ili lični ili porodični koji nose svi članovi domaćinstva. Recimo, familiju Braković čini 11 domova, čeljad svake kuće imaju svoj kolektivni nadimak: Kačamak, Pop, Pištolj, Jarac, Mačak, Jeverica, Srkalica, Čorba, Šaronja, Ćuran i Tučak. A onda, u podosta porodica, uz zajednički, svaki njihov član ima i vlastiti nadimak, dobijen prema kakvoj samo njegovoj karakternoj odlici, izgledu, uzrečici pri govoru, nasleđu...

Pridošlica će lakše pronaći traženog domaćina po nadimku nego po imenu i prezimenu.

– U Nenadovićima ima 15 domaćina, recite mi nadimak čoveka koga tražite, pa ćemo ga lako pronaći. Hoćete li Šućurku, Rogu, Zeljova, Karabajca, Mizika? – nabrajaće mu prvi Vrbavac kome se obrati za pomoć.

Pomenuti „vrbavski slučaj“ je podstakao kustosa Muzeja rudničko-takovskog kraja (izdavač knjige) Vesnu Pehrat i psihologa Đurđinu Antonić iz Beograda da se, uz pomoć nekolicine saradnika, bace na istraživanje i pisanje knjige o vrbavskim nadimcima „kao kulturnom i tradicionalnom nasleđu“. Autorke su sastavile upitnik od 28 pitanja, posetile sva domaćinstva, razgovarale, zapisivale.

– Zapisale smo 203 nadimka, od čega je 75 ličnih i 128 porodičnih. Za najveći broj slučajeva smo utvrdili kako su nastali, za neke nismo uspeli. Sastavili smo i Pojmovnik nepoznatih ili malo poznatih reči koje smo čuli tokom istraživanja, a zaslužuju da budu objašnjene. Da bi sve uradili kako treba, kroz naše ruke je prošlo mnoštvo literature koju smo nabrojali na tri stranice knjige – kaže Vesna Pehrat.

Projektom je rukovodio etnolog Dragomir Antonić, poznat kao autor scenarija za dokumentarni film „Život u manastiru Hilandar“. On ističe, u predgovoru, zanimljiv slučaj nastanka nadimka Purinko koji nosi Živomir Petrović (rođen 1938). Njegovim roditeljima su deca zaredom umirala pri rođenju, „nisu se održala“, govorilo se u selu. Po nagovoru jednog vrača iz Vujetinaca, Živomirovo ime su krili tri godine po rođenju. Kad se rodio, radoznali seljani su pitali: „Šta se rodilo, kako se zove?“, a majka je odgovarala: „Rodilo se muško, zove se Purinko“. Nadimak je trebalo da ga štiti od zlih sila.

Vesna Pehrat je, u knjizi istoričara Isidora Đukovića „Rudničani i Takovci u oslobodilačkim ratovima Srbije 1912–1918“, pronašla podatak da je Ciganin Dragoslav Marković, zvani Purko, za junaštvo na Kajmakčalanu, primio Karađorđevu zvezdu od regenta Aleksandra. Purko je, neko vreme, živeo u Vrbavi, bavio se zanatstvom, potom se nekuda odselio, a Živomira malo ko zna po imenu, a svi po nadimku.

Na moguće primedbe o „bapskim pričama“, Antonić odgovara: „Da nema bapskih priča, ne bi bilo ni nas; da nema narodnog stvaralaštva, ne bi bilo ni narodne kulture“. Nema boljeg svedoka za ovakvu tvrdnju od Vuka Karadžića.

Zato je i knjiga o vrbavskim nadimcima prilog našem bogatom kulturnom i tradicionalnom nasleđu.