Ne pucajte u ambasadora

U intervjuu za „Večernje novosti” rekao je: „ I članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama je jedno od pitanja koje treba da se nađe na stolu” u Briselu. Pa, i premijer Ivica Dačić je rekao da je „Srbija spremna da razgovara o svemu, pa i o tome”.

I nastao je po našem dobrom običaju dar-mar. Užas: eto novih uslova za Srbiju na njenom evropskom putu, dodatnih pritisaka na vlast, opet nepravedno kažnjavaju majčicu Srbiju... Politička elita Srbije je krenula da ponovo objašnjava ono što nam je već milijardu puta rekla: nema priznavanja nezavisnosti Kosova. „Nacionalno” nastrojena opozicija je ponovila da je na delu milijardita po redu izdaja.

Najsimpatičniji su bili zvaničnici Evropske unije. Požurili su da nam objasne kako niko od Srbije ne traži da podrži ulazak Kosova u Ujedinjene nacije, da toga nema u uslovima Evropske komisije. Kao da su rekli: „Ma pustite Nemce, ne znaju šta govore”.

Onda je i nemački ambasador našao diplomatski način da našminka svoju izjavu tvrdnjom da Nemačka ne traži da Srbija prizna nezavisnost Kosova. Time nije demantovao stav o stolici u Ujedinjenim nacijama. Maheri propagande su odmah požurili da kažu kako je ambasador „baš simpatičan”: pa, zaboga, kupio je svojoj ženi kola proizvedena u kragujevačkoj ispostavi multikulturalnog i multinacionalnog „Fijata”.

Ako ste zaboravili poslednji put je ovaj igrokaz upriličen kada je septembra prošle godine u Briselu Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta, iznenada na konferenciji za novinare, koju je držao sa Ivicom Dačićem, rekao da će Srbija morati da prizna Kosovo. Iznenađenje je bilo toliko da naši nisu ni primetili šta je Šulc rekao, pa je premijer tek posle nekoliko sati morao da objašnjava javnosti u Srbiji šta je Šulc hteo da kaže.

Posle svega red bi bilo da u Srbiji i političari i novinari i analitičari prestanu da izigravaju francuske sobarice. To će reći da konačno shvate da Nemci misle ozbiljno i da vlast i opozicija u Nemačkoj govore isto: stolica u UN za Kosovo se kao uslov stavlja pred Srbiju (možda i priznavanje nezavisnosti). Možda to niko drugi u EU ne traži, ali svi ti drugi, 26 država EU, rekli su da Srbija treba da dobije status kandidata u decembru 2011, samo su Nemci bili protiv. I bilo je kako su Nemci rekli.

Zato Nemce treba konačno da shvatimo ozbiljno i da vidimo kako možemo da se iskobeljamo sa njihovim zahtevom. Ono što moramo da znamo je da Kosovo neće dobiti od Kine stolicu u UN čak i da Srbija pristane na to. I izvesno je da nemački ambasador u Pekingu neće u intervjuu za „Čajna dejli” da kaže da bi Kina trebalo da dozvoli ulazak Kosova u UN.

I, da ne bude zabune, ispravan zaključak iz ovog poređenja šta može ambasador Nemačke u Beogradu i Pekingu je da su Nemci ozbiljan narod, Nemačka ozbiljna država i da znaju da svoje ponašanje prilagode okolnostima.