Haos u policiji

Nezamislivo je bilo do pre neku godinu da policajci protestuju i štrajkuju glađu. U mnogim državama policiji je uskraćeno pravo na štrajk ili je veoma ograničeno a ta oblast je kod nas, blago rečeno, nesređena. Zato je slučaj čačanskih štrajkača glađu samo jedna sekvenca filma u kojem su svi umešanipolicajci zamenili uloge pa su više negativci nego progonitelji upravo takvih.

Po dobro poznatom ustrojstvu, policija je ta koja smiruje, reguliše i zavodi red. E, sada bi trebalo da se u srpskoj policiji zavede red. O tom pitanju postoji i medijski i narodni konsenzus. Pitanje je samo ko to morahitno i oštro da uradi –do kraja.

Ministar unutrašnjih poslova i direktor policije koji bi trebalo blisko da sarađuju, duževreme nemaju takozvanu neposrednu radnu komunikaciju. Poznavaoci prilika i odnosa smatraju da i ako nisu u sukobu svakako imaju različite poglede po važnim pitanjima.

I nedostatak te komunikacije, i to „različito gledanje na stvari”, između ostalog, dovelo je do problema u MUP-u, koji su počeli da izbijaju na površinu. Setimo se afere „prisluškivanje” pa sad i afere„narko-banane”.

Da se svemu tome ne nazire kraj vidi se i iz otezanjaministraMUP-a koji nikako da predloži novog direktora policije. Konkurs je bio a izbor je na „čekanju”.

Kadrovska problematika je samo jedan od generatora krize koja stvara haos u policiji? Više gradova, godinama nema prvog čoveka policije, načelnika. Narod bi rekao – nema domaćina. A kad nema domaćina, svakoradi kako hoće i šta hoće. Kriminalci se opuste, građani gaze travu,a vozači prolaze kroz crveno.

Nezadovoljstvo policajaca je i materijalnom situacijom. Priča je stara, da je potrebno više ulagati u tehnologije, u usavršavanje, u opremu, u naoružanje, u lično obrazovanje i kulturu policajaca i naravno u plate. A to se, jednostavno, ne čini! Nagomilani problemi se zataškavaju ali sve teže pa, što se tiče bezbednosti, situacija može lako da izmakne kontroli. A policija (i stanje u njoj) je zapravo ogledalo države.

Srbija ima 45.000 policajaca, a procena je da je potrebno bar oko 57.000. Naročito nedostaju uniformisani, pogotovo u Beogradu, Novom Sadu, Nišu… gde je popunjenost tek 70 odsto.

U policiji su redom nezadovoljni jer su mnoge uprave odavno spremile sistematizaciju koju ne uvažavajui ne sprovode.

Na jednoj strani dobijamo pohvale od vrha Interpola, DEA i ostalih svetskih službi za borbu protiv narkotika, terorizma i čega sve ne, da smo bolji od mnogih policija zemalja EU, ali to samo može da zamagli domaći problem. Čak i istraživanja po kojima građani kažu da uzcrkvu i vojsku, najviše poverenja imaju u policiju, stvara lažnu sliku i odlaže rešavanje gorućih problema. U takvoj situaciji svaki policajac, koji u sadašnjim uslovima radi savesno, pošteno, rizikujući svoj život, jeste u neku ruku heroj.