„Plejstejšen” ne sme da bude bebi-siterka

Mobilni telefoni, tablet računari i igračke konzole veliko su olakšanje, ali i velika glavobolja za roditelje. Zgodno je ako deca dugu vožnju automobilom mogu da prekrate igrajući igre, ali teško ih je odvojiti od ekrana koji se u prosečnoj dnevnoj sobi stalno umnožavaju. Ako je nekada bio problem ograničiti vreme provedeno pred televizorom i kompjuterom, šta da se radi sada kada su u mnogim domova još i „plejstejšen”, tablet i smartfon.

Kineske vlasti su pre 13 godina zabranile uvoz i prodaju igračkih konzola kao što su „vi” i „plejstejšen” zbog straha da ometaju fizički i mentalni razvoj dece. Ovih dana su tamošnji mediji nagovestili da vlada razmišlja da ukine zabranu. Ne govori se da li nadležni sada imaju drugačije mišljenje o štetnosti konzola, ali na zapadu se stav prema ovoj vrsti zabave prilično promenio.

Evropski parlament je još 2009. podneo izveštaj sa zaključkom da su kompjuterske igre dobre za decu i da ih uče osnovnim životnim veštinama. Umesto uobičajenih strahova da se nasilje sa ekrana prenosi u realnost, što su tvrdile neke studije, iznet je stav da one stimulišu razmišljanje, kreativnost, saradnju i inovativnost, što je sve od suštinskog značaja za informatičko društvo.

Bez obzira na rezultate ovog ili onog istraživanja, mnogi roditelji, pa čak i oni koji rado obrađuju virtuelnu farmu na „Fejsbuku”, smatraju da današnja deca ne znaju da se igraju i da je jedan od razloga to što odrastaju okružena tehnologijom.

Tehnološka novina nije nužno loša

Psiholog Nevena Lovrinčević, autor nekoliko priručnika za roditelje, kaže da nije dobro imati otpor prema bilo kojoj promeni sa argumentom „mi to nismo radili kad smo bili mali”.

– Nešto što je novina nije samim tim loše, tehnologije se menjaju.

Smatram da roditelji treba da budu upoznati o čemu se radi. Ako je dete na internetu, roditelji moraju da budu upoznati sa opasnostima i da shodno uzrastu dete upoznaju s tim. Deca u nekom trenutku uđu u fazu kada imaju veću potrebu za igrama, a onda nečem drugom daju prioritet. Dobro je da roditelj ima uvid i kontrolu – smatra Lovrinčević.

Pojedini strani stručnjaci čak tvrde da su video-igre vrsta mentalne gimnastike i da jačaju logiku. Naša sagovornica smatra da one u određenim aspektima mogu da bude korisne, na primer da postiču spacijalnu inteligenciju.

– Međutim, potrebna je prava mera u odnosu na uzrast. Ne treba preterivati pa da sedmogodišnjaci imaju tablet, da ne daj bože provedu pola sata u autu, a da nešto ne kuckaju. Decu treba razumno snabdevati tehnologijom.

U svetu, pa i kod nas, igre se više ne posmatraju samo kao zabava.

Gejmeri su pre dve godine uspeli da reše ono što je naučnike mučilo godinama. Igrajući igru „Foldit” dekodirali su strukturu enzima koji ima glavnu ulogu u širenju virusa side kod majmuna. Koautor ove igre Zoran Popović, direktor je Centra za nauku igre pri univerzitetu u Sijetlu. Cilj ovog centra je, kako nam je Popović rekao, da se napravi revolucija u obrazovanju, da igre zamenjuju i školu i domaće zadatke. Na primer, da cela matematika stane u jednu veliku kompjutersku igru.

Posle bukvara, u igrama i matematika i istorija

Vladimir Koprić (33) dobio je prvi kompjuter, pre nego što je pošao u školu, i kaže da je mnogo toga naučio, a roditelji ga nisu previše ograničavali, već su ga podsticali da istražuje svet programiranja. Prošle godine je sa Markom Marinkovićem napravio aplikaciju za tačskrin uređaje, „interaktivni bukvar”, koji najmlađima pomaže da na zabavan način nauče prva slova. Plan je da se u igru „spakuju” i matematika i istorija. Koprić smatra da i igre koje predstavljaju samo zabavu mogu da bude dobre ako se koriste umereno, posebno nove konzole sa igrama koje teraju igrača da se kreće.

Ipak, čak i ako dete odgovori da ne sme da prekida igru jer traži lek za sidu, roditelj mora da bude taj koji određuje granice.

– Roditelj mora da razmisli šta je za njega prihvatljivo vreme. Ako primeti da školske obaveze trpe zbog prekomernog igranja ili da dete kontinuirano daje primat tim sadržajima u odnosu na druženje sa vršnjacima, to je znak za uzbunu – savetuje Nevena Lovrinčević.

Njen stav je takođe da roditelji ne bi smeli da koriste igre kao bebi-siterku i da svaki put kad požele malo mira dozvole ovu vrstu zabave.

Važno je i ono što se detetu nudi kao alternativa. Ona savetuje roditeljima da dete uključe u razne aktivnosti, da ga vode na utakmice i koncerte, što, priznaje, nije lako jer zahteva trud i vreme, ali je višestruko korisno.