Haška pravda

General Momčilo Perišić stigao je u Beograd kao treći srpski funkcioner koji je iz Haškog tribunala izašao kao slobodan čovek. Pre njega, to je pošlo za rukom Miroslavu Radiću i  Milanu Milutinoviću.

Oslobađajuća presuda iznenadila je javnost u Srbiji, advokate odbrane, a verovatno i samog Perišića. Tim pre što je tu sudsku odluku izrekao sudija, Teodor Meron, Amerikanac od koga bi malo ko to mogao da očekuje.

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da Perišić nije imao neposrednu komandu i kontrolu nad Srpskom vojskom Krajine. To bi moglo da bude osnov da bude odbačena i tužba Hrvatske protiv Srbije, kao i sve tvrdnje o srpskoj agresiji i genocidu na prostorima bivše SFRJ. Zar se to nije znalo i u prvom suđenju?

Ovakav obrt nije, međutim, izazvao nikakav trujumfalizam u Srbiji, niti je promenio mišljenje apsolutne većine građana o haškoj pravdi.

Kada se u jednom sudu za po istoj optužnici izrekne prvostepena kazne od 27 godina, a potom ona potpuno ukine i preokrene u oslobađajuću presudu onda se ne može govoriti o lošoj proceni sudija, o neuvažavanju nekih bitnih dokaza u postupku. Onda se jedino može govoriti o sudu koji ne može da ima pravosudni kredibilitet, jer  postupa po političkim i politikantskim zahtevima onih koji ionako svetom upravljaju.

Ovo nije prvi put da „Politika” svojim uvodnikom tvrdi da je Haški sud politička institucija. Tvrdili smo to i kada je Naser Orić oslobođen svake krivice iako je bilo jasno da su mu ruke krvave. Tvrdili i kada je prvostepena presuda Anti Gotovini i Mladenu Markaču, hrvatskim generalima, sa 24 odnosno 18 godina pretvorena u oslobađajuću.

Više uopšte nije važno kakav je bio motiv sudije Merona da se još jednom „proslavi“. Da li je, na primeru generala Perišića, možda  pokušao da bar za nijansu ublaži odnos prema Srbiji i da je nagradi?

U takozvanu „hašku pravdu”, međunarodnu savest ili prostu snagu dokaza pred krivičnim sudom, u Srbiji odavno malo ko veruje. Sada to nepoverenje nije ni za gram manje.

Dok generalu stižu poruke podrške, ne ćute ni oni koji podsećaju na sve nepravde i asimetričan odnos prema sukobljenim stranama u ratu na prostoru bivše Jugoslavije..

U Hrvatskoj se za sada uzdržano komentariše presuda: „Nakon presude hrvatskim generalima, ovo je bilo očekivano...” Ako bi osuli drvlje i kamenje po najnovijoj haškoj presudi, doveli bi ponovo na dnevni red i one presude zbog kojih su oni bili u euforiji a svojim haškim junacima darovali odlikovanja i nazive ulica.

U BiH, različito o Perišiću, pa u Sarajevu pišu da je oslobođen Miloševićev prvi general za zlodela u Sarajevu i Srebrenici, a Banjaluka da je Perišić uspeo u Hagu da odbrani čast vojske, naroda i države! I da skine anatemu sa srpskog naroda.