Nepošteno, pre svega

Neozbiljno, neodgovorno, površno, nemarno... Mnogo reči dobro opisuje ponašanje svih aktera u aferi „mleko”, ali pre svega naše države. Hajde da objasnimo zašto to tvrdimo, kako se ponaša Srbija, a kako drugi.

Zemlje regiona: pojavio se aflatoksin u mleku. Odmah su to priznale. Opasne količine su povučene, javno je saopšteno koji proizvodi sadrže štetne materije. Mlekare su uvele dodatnu kontrolu. Povećan je nadzor nad stočnom hranom. Niko nije menjao propise.

Mi: pojavio se aflatoksin u mleku. Taman posla, toga kod nas nema, uveravali su nas u Ministarstvu poljoprivrede... A onda – ma, da promenimo mi propise, pa da sve bude u redu. I agonija traje već mesec dana.

Uz to, saopštenje o rezultatima analiza iz Holandije novinarima se šalje u pola sedam uveče. I ta informacija je smišljeno sročena da zbuni. U njoj se tvrdi da nijedan od uzoraka nema aflatoksin u dozi većoj od 0,5 mikrograma, koliko je to po novim propisima dozvoljeno u Srbiji. A dovoljno je pogledati dopis iz Holandije, pa pročitati da jedan od uzoraka ima čak 0,64 mikrograma po kilogramu. Pri tome se ne kaže da je kada su uzorci uzeti propisana količina aflatoksina bila 0,05 i da mleko mora da odgovara tom standardu.

I kao da sve to nije dovoljno, u starom maniru zaštite proizvođača, a ne potrošača, nazivi konkretnih proizvoda nisu odmah dostavljeni javnosti.

Potpisniku ovih redova je još pre tri i po godine, kada je donesen Zakon o bezbednosti hrane u Ministarstvu poljoprivrede rečeno: „Od sada, ko god pusti na tržište nebezbednu hranu, ima da se kaže – taj i taj je to uradio”. Svedoci smo da se to nikada nije desilo. Nebrojeno puta smo isto ministarstvo pitali: Ko uvozi u Srbiju smrznuto meso i gde ono završava? Odgovor nikada nismo dobili.

I, jesmo li išta naučili u ovoj aferi? Pa, isplivale su važne lekcije. Doduše, sličnih lekcija bilo je i jesenas sa nestašicama, pa ništa nismo promenili u trgovini, već i dalje donosimo deklaracije, manifeste...

Ali, hajde da probamo još jednom. Šta smo propustili i šta bi trebalo da znamo?

Najpre, da javno i istinito kažemo koliko je tačno kukuruza zatrovano aflatoksinom zbog suše. Propustili smo potom da ga izolujemo, da se stočna hrana dalje ne kontaminira. Propustili smo da o tome obavestimo srpskog seljaka i da mu kažemo šta treba da uradi. Propustili smo mnogo toga, ali što je najgore, propustili smo da budemo pošteni. Da neko iz vlade i naročito Ministarstva poljoprivrede, kaže – jeste, desilo se, imamo problem.

Jednostavno, ova država ne ume da bude odlučna i istrajna u odlukama koje donese. Bez obzira na to da li je reč o povlačenju mleka, uklanjanju spornog spomenika na jugu Srbije ili hapšenju huligana, mi smo uvek slabi i neodlučni. I na kraju, što je tragično, smešni u očima drugih. Čelična lejdi imala bi ovde mnogo posla. A o politizaciji svega bolje da i ne govorimo.