(I)legalizacija

Taman što je Skupština usvojila zakon o legalizaciji, s kojim je konačno trebalo raščistiti sa divljom gradnjom, svi su izgledi da smo, opet, dobili propis koji će iziskivati dodatna objašnjenja, promene i dorađivanje. Opet je zapelo na imovinskim odnosima.

Prvobitna ideja Velimira Ilića, ministra građevinarstva, bila je da jednim potezom ubije dve muve: popiše imovinu Srbije i omogući bespravnim graditeljima da trguju svojim nekretninama, stavljaju ih pod hipoteku i na osnovu njih se zadužuju. I to tako što će za 100 evra u katastru upisati vlasništvo nad objektom i zemljištem.

Tako bi, po njemu, vlasnici kuća, koji su ih podigli četiri puta jeftinije nego da su ih zidali po zakonu, gratis dobili i placeve bilo da su u trenutnom vlasništvu države, opština ili trećih lica.

Pod pritiskom Agencije za borbu protiv korupcije i skretanja pažnje Ustavnog suda na boljke prethodnog zakona, prihvaćeno je da zemljište, ipak, ne može biti besplatno. Dakle, samo onaj ko je zidao kuću na svom placu moći će da se upiše kao vlasnik objekta i zemljišta. Svi ostali će morati da ga plate, jer bi u suprotnom neplaćanje naknade vlasnicima bilo neustavno. Ravno otimačini. I tu se stalo.

Ostavljeno je vlasniku placa i vlasniku kuće da se nagode ili da se teraju po sudovima do beskonačnosti. Zašto bi, na primer, neki vlasnik placa na Dedinju, koji ga potražuje kroz restituciju, poklonio zemljište bespravnom graditelju i omogućio mu da prisvoji stotine miliona evra na njegovoj dedovini?  

Međutim, iz ovog zakona nije jasno ko će i kako da odredi vrednost spornog zemljišta. I koja institucija će to da sprovede?

Dok to ne bude rešeno ni legalizacija neće biti potpuna. Dokle god je kuća na tuđem zemljištu, ona nije legalno vlasništvo, već čardak ni na nebu ni na zemlji. I šta s njim, jer bez vlasništva nad zemljištem nijedna banka neće odobravati kredit ni sporan objekat uzimati u hipoteku, jer joj dvojno vlasništvo miriše na sudski spor.

I bez ovoga, vlasnici objekata sagrađenih bez dozvola neće moći s njima da trguju dok ne plate naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, koja inače predstavlja najskuplju stavku pri gradnji, zbog koje su i bežali od legalizacije. „Jedinstveni katastar Evrope ne može više da toleriše 1.300.000 nelegalno izgrađenih objekata”, pravdao je ministar zakon pred poslanicima u Skupštini.

„Da bismo sve to doveli u red ovo mora ovako, mada nije idealno. Dvadeset godina se bavimo ovim pitanjem i nismo se pomakli ni za milimetar. Ako milion objekata upišemo, a 300.000 ostane sporno napravili smo pomak” zaključio je Ilić.

A zašto bi sada neko potrčao da upiše objekat u katastar ako neće moći da ga proda? Da bi država napravila svojinsku evidenciju, znala šta je čije i razrezala mu porez na imovinu? Baš ga briga. Ko će da ga kazni zato što se nije upisao u katastar?

Pa, niko.