(И)легализација

Таман што је Скупштина усвојила закон о легализацији, с којим је коначно требало рашчистити са дивљом градњом, сви су изгледи да смо, опет, добили пропис који ће изискивати додатна објашњења, промене и дорађивање. Опет је запело на имовинским односима.

Првобитна идеја Велимира Илића, министра грађевинарства, била је да једним потезом убије две муве: попише имовину Србије и омогући бесправним градитељима да тргују својим некретнинама, стављају их под хипотеку и на основу њих се задужују. И то тако што ће за 100 евра у катастру уписати власништво над објектом и земљиштем.

Тако би, по њему, власници кућа, који су их подигли четири пута јефтиније него да су их зидали по закону, гратис добили и плацеве било да су у тренутном власништву државе, општина или трећих лица.

Под притиском Агенције за борбу против корупције и скретања пажње Уставног суда на бољке претходног закона, прихваћено је да земљиште, ипак, не може бити бесплатно. Дакле, само онај ко је зидао кућу на свом плацу моћи ће да се упише као власник објекта и земљишта. Сви остали ће морати да га плате, јер би у супротном неплаћање накнаде власницима било неуставно. Равно отимачини. И ту се стало.

Остављено је власнику плаца и власнику куће да се нагоде или да се терају по судовима до бесконачности. Зашто би, на пример, неки власник плаца на Дедињу, који га потражује кроз реституцију, поклонио земљиште бесправном градитељу и омогућио му да присвоји стотине милиона евра на његовој дедовини?  

Међутим, из овог закона није јасно ко ће и како да одреди вредност спорног земљишта. И која институција ће то да спроведе?

Док то не буде решено ни легализација неће бити потпуна. Докле год је кућа на туђем земљишту, она није легално власништво, већ чардак ни на небу ни на земљи. И шта с њим, јер без власништва над земљиштем ниједна банка неће одобравати кредит ни споран објекат узимати у хипотеку, јер јој двојно власништво мирише на судски спор.

И без овога, власници објеката саграђених без дозвола неће моћи с њима да тргују док не плате накнаду за уређење грађевинског земљишта, која иначе представља најскупљу ставку при градњи, због које су и бежали од легализације. „Јединствени катастар Европе не може више да толерише 1.300.000 нелегално изграђених објеката”, правдао је министар закон пред посланицима у Скупштини.

„Да бисмо све то довели у ред ово мора овако, мада није идеално. Двадесет година се бавимо овим питањем и нисмо се помакли ни за милиметар. Ако милион објеката упишемо, а 300.000 остане спорно направили смо помак” закључио је Илић.

А зашто би сада неко потрчао да упише објекат у катастар ако неће моћи да га прода? Да би држава направила својинску евиденцију, знала шта је чије и разрезала му порез на имовину? Баш га брига. Ко ће да га казни зато што се није уписао у катастар?

Па, нико.